Evo javljam se... Hvala vam svima na savjetima. Nekako je lakše ipak kad vidim da ne prolazim samo ja to, iako mi je žao bilo koga da se nađe u ovoj situaciji.
Naime, potražila sam stručnu pomoć. Jučer sam bila prvi puta na razgovoru. Je li mi pomoglo? eh sad, ne znam je li mi sam razgovor pomogao, jer sam dobila dijagnozu da ustvari nisam dovoljno sazrila. Bojim se da se ipak radi o nečem dubljem od samo sazrijevanja. Kako god, dobila sam terapiju. Vidjet ćemo hoće li mi biti bolje.
Znam da se moram i sama potruditi da se izlječim, znam da trebam prestati razmišljati o tome kako je trebalo biti, a nije, znam da trebam prihvatiti situaciju kakvu je i nastaviti sa životom. Teško mi je, i nadam se da će proći ovo stanje što prije.