Rodila se ljubav

[Ribica 1]

Od kada sam rodila planiram napisati priču, ali nekako vrijeme ide i prođe 6 mj.
Naša priča je počela 2,5g prije, a nastavila se dan nakon termina. Svanulo je toplo listopadsko jutro. Ja nestrpljiva ko inače čekam i osluškujem kad će se nešto pokrenuti i eto oko 7h krene bol u leđima. Napokon, pomislim. Odmah sam krenula zapisivati razmake koji su bili skroz nepravilni, svako pola sata pa sat i tako do 5 sati popodne. U međuvremenu sam prešla brdo stepenica ne bili li se beba što prije spustila. Oko 13h kreće je prirodno čišćenje, sluzni čep polako odlazi, Trudove prolazim bez problema. Trbuh ne boli, već samo leđa onako kao malo jača križobolja. Skakućem po pilates lopti, trudovi na pola sata. Oko 18h me dva sastave na 10 min i već krenu na 5min. Ajme, trebalo bi sad u bolnicu, a meni se još ne da. Zovem mog doktora, on u virozi, ne može doć. Tek mi se sad ne da rađat. Ukućani nervozniji od mene. Ajmo u bolnicu kad već moramo. Imamo 50km do bolnice. MD zapisuje trudove. 20 km prije bolnice kolona od 2 km. Trudovi na 3min. Vičem da ću roditi u autu. U autu shvatim da nisam uzela torbicu, novčanik a ni zdravstvenu. Stigli smo u bolnicu. Trčim po stepenicama između trudova. Doktor me pregleda i 4 prsta otvorena. Babica mi daje klistir. Sat vremena trčim po wc-u. Trudovi sve jači i jači. Preskačem predrađaonu i u 21:15 ulazim u rađaonu. Babice obače MD-a. Trudovi na 3 min. Beba još visoko. Doktor dolazi bacit oko na situaciju i odlazi na spavanje. MD mi masira leđa. U jednom trenutku mi godi, a u drugom smeta. Pita me kako sam, a ja nemam snage da pričam. Svakim trudom ostajem bez zraka. Trudim se prodisavati trudove, ali imam osjećaj da se gušim. U jednom trudu povraćam dirktno MD po nogama. Snage imam sve manje. U 23h mi ode vodenjak. U 00:15 beba se još dovoljno ne spušta. Babica mi predlaže malo dripa da pojača trudove jer bi ovako mogla još par sati. Iako sam rekla nikad drip, eto pristajem. U jednom trenu vičem da moram na veliku nuždu. Kaže ona da je to beba krenula. Boli ko da će mi kroz leđa izać. Oko 1:00 prvi put tiskam. Dok tiskam ne osjćam bol. Kaže da će me morat malo recnut jer sam počela pucat. Trud nakon opet tiskam. Držim noge, MD drži leđa, zatvaram oči. Moram tiskat dole a ne očima. Hvatam zrak i tiskam. Osjećam mlaz vode i prestanak bolova. Otvaram oči i gledam na stol i vidim našu bebu. Najljepši dječak na svijetu je stigao u 1:15. Ništa me više ne boli. Daju mi ga u naručje. Svi troje se grlimo i ne možemo vjerovat da je doista tu, s nama. Plačemo i smijemo se u istom trenutku. Najljepši trenutak života koji se ne može riječima opisati. Babica daje MD da prereže pupkovinu. Pupkovina je bila svezana u čvor, ali sad to ništa više nije bitno. Bitno je da nas je sad troje.
Nadam se da nisam nešto zaboravila, ipak je prošlo 6 mj.
http://tinypic.com/r/20jjqr4/9

[Sani1612]

Ribice, cestitam od srca

Ova fotka je prelijepa. Pusa svima troje!

[Dijana]

Krasan dečkić! Čestitam!

[Jadranka]

Cestitam!!!

[eryngium]

Čestitam!

Sent from my SM-G920F using Tapatalk

[rena7]

Čestitam!

[Mojca]

Čestitam...

[Ives000]

Prelijepa mi je vaša prića.
Jao kak je medeni A kao da je još jučer bio pozitivni testić na odbrojavanju. Izljubi mi ga puno.
Puseeee šaljem

[andiko]

[Nera]

Divno!

[Ribica 1]

Hvala vam cure.
Ives, vrijeme leti ko ludo. Bas kao da sam jucer pisnula plusic