Položila prije 12 god,i teoriju i vožnju od druge,nikad poslije ne vozila i mada bi rado sjela u auto i otišla kud hoću/trebam,eto i dalje se vozim ko kufer i ovisim o mužu.
Par put sam sjela za volan a muž pored mene no nije dobro završilo...po poligonu idem super,ok treba mi da se sjetim koja papučica je ono za kaj...no na cesti-noup. Previše je meni to sve...ne stignem ja sve to obaviti odjednom,sve te radnje koje se moraju odraditi da bi se jelte vozilo.
Znam da samo praksa čini iskustvo...no sve se više bojim da nebum nikad stekla tu praksu.
Možda jednom uplatim par sati da steknem više samopouzdanja..
Inače sam biciklista i obožavam vožnju bajkom...godinama sam išla na posao 10km u jednom smjeru...nema ljepšeg nego u predvečer po ravnoj cesti pičit,dok nije vruče...
 |
|||
Odgovori s citatom