Nestao post: Kad sam upisala sredinom studenoga, nisam znala da sam trudna, rijesila testove i ppomoc od prve. Pocela sam pocetkom veljace, jer sam prelezala gripu i užasno povracala. Cim sam se osjetia bolje, kontam probat cu jer mi stvarno treba. Ne mogu do ducana otic bez muza, dojadilo mi vise. A i djecu na trening ili s treninga, nema govora da ce dobro doc dozvola. Najveci mi je strah kad auto malo krene unatrag, sto je u principu normalno i onda se ja uspanicim ne bi da vozim po rotoru u Zg-u, a ne na uzbrdici u uličici u Metkovicu. Ispit bi trebao biti iduci tjedan. Nisam skoncentrirana, trudim se stvarno. Jutros mi je otac bio na teskoj operaciji, tumor je u pitanju i nenaspavana sam. Ali koga briga, vozit se mora i tada... S rucnom mi je lakse, ali sprtljam se i tada. Vozim u udobnim tenisicama, jedino se nikako namistit u sjedalu, ide mi pojas na zivce preko droba
 |
|||
Odgovori s citatom