Skoro sve mogu potpisati... Ja sam imala aranžman sa svojim instruktorom vožnje (u to vrijeme ja sam bila friško zaposlena, a on na studiju prometa uz rad): on meni sate vožnje, ja njemu instrukcije iz matematike. U malom gradu svi se poznaju, pa to nije teško dogovoriti... Eto, ne znam ni koliko sam sati odvozila, koliko mi je trebalo...ali nisam položila iz prvog pokušaja. Kako god bilo, treba prakse.tanja_b prvotno napisa
Amaterikad sam svojedobno polagala vozački (i pokušavala položiti), odvozila sam (i platila!) sveukupno više od 100 sati
Najveći šok mi je ipak bio kad se, dva dana prije petog pokušaja polaganja vozačkog, instruktor na poligonu pojavio s novim automtrebam li reći da ni tad nisam položila, iako nisam napravila nijednu diskreditirajuću grešku.
Ali danas mi je tako drago što nisam odustala. Prisiljena sam voziti i zbog posla i zbog obiteljskih obaveza i već dugo mi vožnja nije ni stres ni napor. Zato, samo naprijed i ne daj se pokolebati zbog pada!
(jedino što i dalje izbjegavam jest vožnja po autocesti, ali to nema veze s brojem polaganja ispita, nego s nekim mojim blokadama u glavi)
Što se tiče vožnje po otvorenoj cesti, autoputu i sl. - slažem se potpuno da je stvar samo u glavi. Ja s tim nemam nikakvih problema (rekoh već, položila vozački u manjem gradu, pa mi je otvorena cesta bila standardna, a gradska vožnja druga priča... U ono vrijeme bio je u gradu samo jedan semafor i zafrkavali smo se da je postavljen samo i jedino zbog autoškole, hehehe). Ja imam problem u glavi s ulascima u garaže, podzemne i nadzemne, kao i vožnjom po centru gdje ne poznajem prometnu regulaciju. I da, ne volim se parkirati na rep i bočno ako imam ikakvog izbora. Ako nemam - obavim to, ali polako, tako da svi oko mene izgube živce, hehehe...
 |
|||
Odgovori s citatom