Mogu i ja da prepoznam NEKE susede. Nekad. I neke službenike. Nekad. Negde. Ako sam skoncentrisana upravo na to, i samo na to, i dan je dobar, i upregnem mozak da radi kao Google 200 na sat prevrćući po mojoj memoriji, pokrenem sve pomoćne sisteme pamćenja osoba itd, itd.

I pod tim uslovima maksimalnog mentalnog napora ja ipak prepoznajem osobe. AKO imaju ono nešto karakteristično po čemu ih pamtim, ili se jave prve, onda je lako.
I u 90% slučajeva ja odigram svoju socijalnu ulogu u nekom prihvatljivom vremenskom okviru.

Ali to ne bi trebalo da izgleda tako, zar ne?
Mislim, drugim ljudima ne treba aktivan nadljudski mentalni napor u par sekundi da prepoznaju lice suseda ili prodavačice koje viđaju nešto ređe, tipa, svakih pet-šest dana?
Imam utisak da drugi to rade po priličnom automatizmu, kao što ja odmah znam da se komšinica zove M., iako sam je prepoznala tek naknadno, ne treba mi mentalni napor da se setim njenog imena....
Ali opet skrećemo sa teme.