Eh ovako....imala sam ogroman trbuh, ljudi su naprosto bježali od mene već u 7 mj...misleći da ću se porodit. A ja u 9 mj trčim po IKEI u Austriji tražeći kinderbet za mog malog. Termin mi je bio 25.03., no Karlo je odlučio vanka dva dana poslije. Dobila sam lagane trudove u 11 navečer. U 12 smo došli u KB Merkur, i odlučili su me ostaviti. Torba je već bila spremljena u autu i tak. Moj muž je namjeravao prisustvovati porodu, ali kako nismo imali položen tečaj bilo je malo problema, babica je bila neka najpametnija od svih tam i poslala ga je u ljekarnu da si kupi odijelo pa onda može na porod samnom. Naravno da toga u ljekarni nema , i da to trebamo dobiti u bolnici. I na kraju su ga pustili da bude samnom naravno jer smo imali vezu. Oni grozno bolni trudovi su počeli u 02 ujutro. I trajali su sve do 07 i 20 h. Bilo je naporno i nešto najgore u životu. Htijela sam umrijet, jer su bolovi bili teško podnošljivi, muž se trudio olakšati mi, no samo sam mu kroz zube odbrusila da me pusti. Što naravno nisam htijela, jer da nije bio uz mene neznam kako bi ja to sve sama. Babica me jako živcirala, tako da sam ju na kraju pogodila s nogom u rame...slučajno :/ ali zaslužila je :D .
Jedan doktor mi je stisnuo trbuh, doktorica me zarezala, a babica je čekala mog Karla da izleti van. Jako je teško bilo ali uspjela sam. Kada su ga stavili na vagu, nisu vjerovali koliko je težak, pa su ga opet vagali. Tek su tada shvatili kakve sam muke imala. Žene djecu od 4 kg rađaju na carski, a ja jadna normalno, bez epiduralne. Onda su mi ga dali na prsa, i uzeli ga. Muž je slikao s fotićem. Bila sam još na iglama jer sam znala da sad slijedi šivanje. To sam još izdržala, i onda su me stavili na hodnik, 6 sati sam čekala sobu. Najljepše mi je bilo kada sam se smjestila i kada su mi ga prvi puta donjeli okupanog i mirišljavog, a kak je imao puno kose, napravile su mu kokoticu. Eto to je to. Ako se dragi i ja odlučimo na drugo, ak je cura rađam normalno, a ak je baja kao ovaj nema šanse, carski ziher.