Ja bas i nisam imala neki izbor pa sam tako morala svoje nauciti da budu ponekad bez mene. Cim se uveo drugi obrok osim dojenja nakon 6mj meni je to dalo sat dva vremena da napustim kucu. Morala sam i to me prisililo da jednostavno izidem kroz vrata. Isto kao i jaslice s godinu dana. Morala sam raditi. Cura je krenula s godinu dana a braco kad je napunio dvije. Da mi se vratit i njega bih upisala cim bi napunio godinu. Jednostavno je s manjima to bezbolnije. Barem u mom slucaju. I sretna sam da imam bake i dide koji su se u svemu tome dobro snasli,a i divne tete u jaslicama. Prosli smo i tu famoznu fazu da ni iz kreveta od njih nisam mogla. Ali ja sam zeljela kad zaspu vrijeme za sebe. Nekome to ne treba,meni je trebalo i bilo mi je prenaporno da lezim budna pored djeteta jer ce se u suprotnom probuditi. Nek se probudi,zaspat ce opet a ja cu se opet ustat cim zaspe. Zapravo jedino u cemu sam potpuno zadovoljna kad se sjetim prve godine njihova zivota je to da su navikli da budu i s muzem(mama=tata) i s bakom i didom na par sati a ako treba i prenocili bi. Da nisam morala mozda mi i ne bi ispalo sve ovako divno,jer bi linijom manjeg otpora jednostavno ostala u kuci. Moje je osobno misljenje ako se majka planira vratiti na posao nakon godine da bi bilo lakse da je dijete vec dozivilo da bude sat dva odvojeno od nje. Ako nista lakse mi je npr.kod zubara ili ginekologa cekati red samoj nego s bebom od 10mj u narucju.