Evo noc prospavana i kazu sa jutrom bude covijek pametniji ali ja bome nisam. Jucer sam bil i kod moje gin odnosno kod sestre po doznake i kaze odi probaj vadit ponovo da budes mirna ali nije bas bila uvjerljiva... Sad mi je postalo jasno cemu panika i strah od vadjenja bete. Ja bi sad isla privatno vadit pa da vidim. Sta vi mislite cure? Najgore je sto sam jucer zaboravila pitat mpo doktora dali da skroz lezim ili i neznam kako da se sad ponasam dali da odmaram skroz i molim boga da se primi ili rezim kao do sada nista tesko dizat i ne trcat i naprezat se... Ajme koji kosmar u glavi. Da netko je pitao koji mi je to postupak 1. put smo bili ali nije stvar u tome znam da rijetkim sretnicama uspije od prve. Samo me ta jadna beta koje je po tablicama pozitivna bacila u bed. Kazem da je bila ispod 5 ja bi to prihvatila bolje nego ovako kao primilo se a ipak nece opstat. Sorry na dugom postu.