no dobro, mozda sam malo preuopcila stvar jer mi se nije dalo u detalje :D

tih 20 minuta shvati okvirno. nije svaki podoj trajao bas 20. nekad 5. nekad 30. nekad je sam pustio cicu i vristao, nekad sam ga ja odvajala i prebacivala na drugu jer vise nisam mogla izdrzati (tj. bradavice nisu mogle) to navlacenje. nije da je polozaj bio los. bio je dobar. nego mi cice nisu bile naviknute. noa dosta dugo nije znao zinuti da bi uhvatio bradavicu vec bi je usrkao tako da me to izludjivalo i iritiralo. pa mi je i prag tolerancije bio manji. a mlijeko se proizvodi nonstop bez pauze. tako da je u onoj dojci koja se trenutno odmarala uvijek nakon podoja bilo bar par kapi mlijeka i puno utjehe :D

uglavnom. on jest isto tako vristao "sto me ne hranis, vidis da sam gladan" ali je razlika ocito u tome sto ja to ne shvacam kao svoju gresku. smatram da je taj period, iako vrlo stresan, za sam proces dojenja i za djetetovo prezivljavanje - neophodan. i tako sam gledala na to. i spremna sam na to tako gledati i slijedeci put.