Cure, i dalje imamo isti problem.

Zvala sam SOS 2x, isprobala hrpu savjeta, no cicanje nam je u većini slučajeva i dalje mučenje. Bude miran minutu-dvije, onda počinje micati glavu od cice i na desetke puta se otspajati s cice i ponovo spajati na nju. To je najčešće popraćeno plačem ili (što je stariji) negodovanjem.

Zar ćemo doista biti jedni od onih kojima se nikad ne otkrije uzrok štrajka?

Uspavljivanje uz cicu?Ne u našoj obitelji. Navečer se okupamo, poigramo, ušuškamo i dobre volje krenemo leći, dam mu cicu...Idila. Malo si posiše, taman je pred padanje u san, a onda počinje izvijanje, ritanje nožicama i plač. Zatim slijedi nosakanje, lopta (ni maramu više ne voli...)...

Baš sam tužna. Volim ga dojiti, super napreduje, ali mi je užasno teško što je nama cica više izvor trauma nego ugode. A tako joj se veseli svaki put kad je vidi...