Odlazak psa

[Teica]

Uh, drž' te se.
Pretužno.
Ja ne bih mogla donijeti tu odluku.
Jednostavno ne.

Draga, draga Tanči, mi smo morali donijeti takvu odluku kad je kod naše pesice došlo do uremije.

To je bilo prestrašno za gledati: skroz joj je otišla orijentacija, zabijala se u stvari po stanu, nije više znala ni piti vodu kamoli jesti.

Zbilja je bila u teškom stanju, nije nas više ni prepoznavala.

Bila sam s njom do kraja (veterinar ju je uspavao u našem stanu).

Poslije sam je držala na krilu dok smo je autom vozili na veterinu.

Otada više nikad nisam imala psa.

(To je bilo početkom rata...)