Moja starija je bila dugodojeno dete koje loše spava i loše jede.

Na račun rutine mogu reći samo - it takes two. Tj. roditelj može dosledno, da ne kažem opsesivno stavljati dete u krevet ili pred tanjir svaki dan u isto vreme, ali stvarno ne postoji nikakav način da dete natera da u tom krevetu i zaspi ili iz tog tanjira i pojede.

Ipak, ni mene nikakva sila nije mogla naterati da sa detetom ostanem kod kuće samo zato što neće da spava ili jede.

Nosila sam hranu sa sobom, i nudila je u šetnji. Dojila sam je manje/više na zahtev, ali je u tom uzrastu imala i bar 5 obroka (ili pokušaja obroka) čvrste hrane.
I još nešto, nikad nam obrok nije trajao duže od 15-20 minuta, to je bilo predosadno i meni i njoj. Radije bih joj ponudila opet hranu za sat-dva.

Nemam pametan savet jer mi nismo vegetarijanci i deca nemaju neke dokazane alergije, a moje dete je bilo prosečne težine - sa godinu je imala 9,5 kg a sa 18 meseci oko 11kg. Najpre bi se složila sa žutom da treba razmisliti oko izbora namirnica, a da je nepostojanje rutine manji problem.
I naša rutina u tom uzrastu nije naročito funkcionisala, i puno se budila i sisala noću, a ipak je visinom bila (i ostala) natprosečna, a težina joj je uvek bila oko 50% percentile ili malo više.
(mi nismo izbegavali gluten, niti pečeno/prženo na ulju, nije jela junk food ali recimo da je unosila u to vreme dosta skroba i životinjskih proteina i masnoća- uz sveže voće i povrće).