Moja sestra je imala tačno 8,2 kg sa godinu danacasa prvotno napisa
, ali je sa 18 meseci ipak imala preko 9kg. Jako je bila probirljiva i malo jela, izvesno vreme je živela samo na Smokiju i mandarinama...Celo detinjstvo je bila sitna i mršava.
I ne fali joj ništa osim što je visoka samo 155cm, ima dosta loš kvalitet zuba i alergije na polen. Ali skoro istu visinu i iste probleme imam i ja, a ja sam bila na granici predebelog u ranom detinjstvu.
Što pokazuje da su i moji roditelji imali čudan odnos prema hrani, ja se celog života borim protiv usađene OKP potrebe da "dobre curice pojedu sve iz tanjira", a sestra ima totalno haotične navike u jelu, može da gladuje satima, pa pojede prekomerno bilo čega nezdravog u bilo koje doba dana i sl.
A to su po meni puno lošije posledice od same kilaže i izbora namirnica.
Jer i ja mislim da hrana treba da služi nama, a ne mi hrani, a da pred dete treba postaviti dovoljno širok izbor kad smo već u mogućnosti, a dete pri tom probirljivo i ograničeno alergijom.
Moj sin je isto bio vegetarijanac prve dve godine jer je tako sam hteo, i sad sa 5 god. ne jede puno mesa a povraća mu se na bele kiselomlečne proizvode i ribu, koji citiram "smrde" (nešto valjda sa senzorikom...), ali je jeo jaja, tvrdi sir i sve ostale namirnice u dovoljnim količinama i napredovao sasvim OK.
Pri tome on jede puno uži izbor namirnica nego ćerka, koja je spremna da proba bilo šta novo, ali količinski jede manje i svaka jača viroza je baca ka granici pothranjenosti jer je težinom prosečna a visinom natprosečna.
Tako da sasvim razumem i brigu oko nejela i brigu oko pothranjenosti i istovremeni trud da se ne vrti sve oko hrane, jedino ne razumem svesno ograničavanje deteta u nečemu u čemu ne bi moralo biti ograničeno, a moglo bi mu koristiti.
 |
|||
Odgovori s citatom