I ja procitala ferranticu.Ja sam jako zadovoljna, ne znam bi li uopce usporedjivala s tetralogijom koja je po svojoj prirodi i formatu monumentalnija. Ono sto se meni kod ferrantice svidja (ne znam je li na tragu onog sto je Forka napisala da nijansira izmedju ozbiljog i banalnog) da mi pruza potpuni i nepatvoreni uzitak citanja, kao kad sam bila dijete, kad nisi mogao odloziti knjigu pa si citao hodajuci po kuci (kao sto moj sin danas radi).
Postoje izvrsne knjige koje opet ne citam na taj nacin, ona me bas uvuce.
Svidja mi se njen glas, mislim da je iskren i nema potrebu zavoditi citatelja. Ja nisam bas od neke simbolike i tumacenja pa mi je to najbitnije, da me glas autora ne iritira.

Bavi se istim temama, dualizmima duh-tijelo, vulgarnost-ugladjenost, obrazovanost-neobrazovanost, i po mom sudu u toj epskoj kozmickoj :D borbi je sukus price, cini se da ce pobijediti malo jedno, malo drugo, i odrastanje kao cin prijvacanja koegzistencije ta dva pola

Voljela bih da im nastavak