Isto poznajem nekoliko dr koji su rekli da je 1000kcal isuviše restriktivno za dijetu, a nijednog koji ju je preporučio.
Nesumnjivo da neki ljudi godinama unose samo toliko dnevno i da su i dalje živi ili čak i super zdravi ili dugovečni, ali sigurno da to nije zlatni standard za sve.
Ona dečica na Tajlandu se praktično nisu ni kretala, a zbijeni u gomilu verovatno nisu gubili ni mnogo toplote, zato nisu dehidrirala niti umrla od gladi. Ipak, ako su imali 25kg a izgubili oko 2, to je 10% težine u 17 dana. Uopšte nije malo, i nije nešto što bi roditelj poželeo ionako mršavom detetu.
Gladovanje neunošenjem hrane oštećuje bubrege, koliko god se mi kleli u fiziku, a naglo gladovanje može provocirati i taloženje kamena u žuči. Da ne pominjem banalne probleme nefunkcionisanja i grešaka na poslu, izazivanja saobraćajki i generalno raznih rizika od povreda jer padaš u nesvest od hipoglikemije.
Tako da je svima jasno da sa 1000kcal dnevno budeš mršav, samo to nije svima izvodljivo niti je zdravo za sve.
A ni mršavost sama po sebi nije garant zdravlja, kako je već neko napisao.
I nije super lako postići i da gubiš kilažu, i da funkcionišeš, i da ne ugrožavaš sebi zdravlje mršavljenjem, naročito ako nisi savršeno zdrav.

Meni najobičnija sezonska terapija alergije svakog proleća donese po 3 kg viška. Jer je to nuspojava antihistaminika koji mi je najpodnošljiviji i najkorisniji. A po najnovijem UZ štitne i antitelima mogu sebi da dodam i Hašimoto na spisak dijagnoza, kad dr vidi rez. Pa kad sam već umorna i razdražljiva, zapušenog nosa i suznih očiju od alergije, što ne bi još bila i konstantno gladna, jedna neprijatnost manje više?
Znam, otići ću u prirodu na trčanje. Samo dok nađem neku pustinju bez polena.
Ili u teretanu, tamo ima finih, stalno uskovitlanih grinja i možda malo buđi tu i tamo .