Moj sin je imao prije nekoliko godina ipod touch. Kupio ga od svojih novaca. I izgubio nakon mislim 2 godine. Nista pametno iz toga nije naucio. Prvi mob koji smo mu mi kupili je unistio, raspao se doslovno. A dobio ga je u prvom srednje, jer mu dotad uopce nije trebao. Jedan su mu ukrali na plazi, drugi mu je pao u more... Dakle neka skupa stvar za njega je bacena lova. Moja il njegova svejedno. Da sam zaradi pare i kupi super skupi mobitel, ne bih imala nis protiv. Trosi brate, unistavaj, sam si se za to znojio. Al sto se mene tice, maksimalno sta od mene moze dobiti je Nokia s tipkicama. Eno je koristi sigurno pol godine. Tako da nisam bas sigurna koliko pameti dijete moze izvuci iz neke situacije.
Ja bih nju suocila s nekoliko stvari. Recimo ta nepristojnost mi je fakat najgori dio puberteta. Kad mi se neko od mojih pubertetlija obrati tim glasom iz pakla, ja bi odma egzorcizam na njemu izvela u vlastitoj reziji. Druga stvar, treba joj ponudit neku pametniju zabavu za te pare, neko putovanje, nesto od cega ce ostati uspomena. Beš mobitel, ko se jos sjeca prvog telefona u zivotu...