Dojenje i autizam

[pulinka]

Koja je definicija teške žutice?
.

Pa, bogamu, zuta, ja sam samo citirala autorku teksta koji si ti podelila, nemam odavno više te cifre o bilirubinu u sećanju, znam za patološku žuticu kod Rh inkompatibilnosti, ali znam da naši pedijatri dižu frku i oko fiziološke žutice baš zato što i fiziološka žutica uzrokuje uspavanu bebu koja ne sisa dovoljno.
Ona je navela nalaze svog sina, kada je konačno primljen u bolnicu u lošem stanju: He had a barely normal glucose (50 mg/dL), a severe form of dehydration called hypernatremia (157 mEq/L) and severe jaundice (bilirubin 24 mg/dL).

Meni sve to deluje kao jako nesrećan spoj ukupnih okolnosti: prvo, razmak između podoja u porodilištu je prevelik- tri sata. Ipak, ona sama kaže "We were discharged at 48 hours at 5% weight loss with next-day follow-up." Znači, gubitak je u tom trenutku bio samo 5% težine, i sve je izgledalo uredno.

Međutim, dojenje kod kuće očigledno nije funkcionisalo, pedijatar kome su došli na kontrolu nije dao roditeljima dovoljno informacija o tome da je beba u tom trenutku pala 15% od prvobitne težine, doneo je pogrešnu procenu o stepenu bebine žutice i dao im pogrešan savet (čitaj- nije im striktno naredio da dohrane bebu, nego je to ostavio kao opcionalno), da bi četvrtog dana beba završila dehidrirana u hitnoj, iako su tog dana roditelji bili kod savetnice za dojenje, koja jeste preporučila dohranu, i čiji savet su poslušali.

Međutim, još jedna rečenica upada u oči, nakon posete savetnici "We fed him formula after that visit and he finally fell asleep. Three hours later, we found him unresponsive." Ponovo taj razmak od tri sata, za novorođenu bebu koja je u tom momentu već bila naočigled žuta i kojoj je trebala dohrana?
Kao majka koja je istovremeno i sama medicinske struke, autorka teksta je valjda morala biti svesna da i doktori greše u procenama, da je dozvoljeno i poželjno tražiti drugo mišljenje, i dodatne analize ako treba, i zaboga, prepoznati znake dehidratacije, a kao najobičnija osoba sa zdravim razumom, imala je slobodu da u bilo kom momentu dohrani svoje dete mimo procene lekara, i puno češće od tih čarobnih "tri sata" koji se provlače kroz čitavu priču.

S obzirom da ona nije iskoristila nijednu od ovih mogućnosti, s obzirom da je i ona sama bila deo niza pogrešnih odluka, mislim da je njen način "borbe" za zdravlje novorođenčadi prilično tužan.

To što je ona imala tu nesreću da dobije niz pogrešnih informacija (ili da ih možda procesuira pogrešno kao neispavani uspaničeni roditelj?) od ljudi iste struke kojoj i sama pripada, i što je donela nekoliko pogrešnih odluka, ne daje joj pravo da diskredituje dojenje u globalu.
Njena priča meni više dikredituje te konkretne pedijatre i njenu kompatibilnost kao roditelja i stručnjaka, no verovatno je to samo moja ružna percepcija.