Pretpostavljam da je tako, mada je kod nas prostor dosta pristojan, bar onako na prvi pogled. Više je nekako problem ljudski faktor.
Moja nije nikad sport ozbiljno ni shvatila, ali od više dece i roditelja sam čula komentare da su imali utisak da ih treneri "zavlače", u smislu da maksimalno rastežu na 3-4 treninga ono što se može uraditi na 2, i sl. Onda opet deca izgube entuzijazam, ako dolaze po 3-4 puta nedeljno a dosađuju se.
Tako je moja prošla na plesu. To su bile neke maratonske probe, od po 2, 3 sata za predškolce- pa se ispostavilo da na tim probama ima užasno mnogo praznog hoda, gde su deca prosto -sedela po pola sata.
Pa smo razvozili decu po okolnim selima po 3-4 sata ranije jer je tako eto zamišljeno da bude, pa na kraju shvatiš da su deca na sceni efektivno igrala punih 5 minuta.
Onda pošteno sebi priznaš da su deca izgledala slatko ali totalno neuvežbano, da je koreografija totalno preambiciozna za uzrast i sposobnosti klinaca, pa se konačno zapitaš ima li sve to ikakvog smisla i šta su ta deca uopšte radila sve te silne sate.
Pa se raspitaš još malo i shvatiš da njihova teta "plesačica" nema apsolutno nikakvo obrazovanje tog tipa, čak ni običan kurs.
I da tu činjenicu od početka znaju svi ostali roditelji osim tebe i nikome to ne smeta .
I tako...Valjda sam ja prezahtevna po običaju....

Ali prošle godine je išla u pripremni razred muzičke škole i o tome mogu samo hvalospeve da napišem. Ni jedan jedini put nije rekla da ne bi išla, a rezultati su bili divni - i sve to 2 puta nedeljno po 45 minuta .