Počela sam piti heferol sad redovito.
A što se tiče štitnjače, prije godinu i pol sam provjeravala hormone bili su super. Ali čitala sam da može biti hiper ili hipo a da su hormoni uredni, otići ću opet provjeriti. Najviše me muči navečer kad odem spavati, legnem i samo me trzne preskok srca, onda sjednem, sve je normalno, ne preskače. Opet legnem, opet me trzne preskok. Baš užasno, ne mogu zaspati do jutra. Preko dana me ti preskoci ne muče, možda ponekad kad se prejedem i stalno mi je neka težina u želucu, Stvarno ne znam da li je to od želuca, od stresa, anksioznosti ili čega već. A Kaee, što se tiče psihologa.... Bila sam prije godinu dana kod psihijatra, otišla privatno pošto se u našem domu zdravlja dugo čeka, dijagnosticirali mi je anksioznost i panični poremećaj, dala mi je normabel + zoloft da ga počnem piti ako mi ne bude bolje, nisam ga pila jer sam dojila. Normabel sam uzela tu i tamo ako sam baš imala napad panike, i to od 2mg. Trebala mi je ponuditi kognitivno bihevioralnu terapiju ili nešto, mislim da bi puno problema riješila s tim a ne da me otkantala tabletama ko i većina psihijatara.
Organizacija s troje djece
Imam 3 curke s jako malom razlikom. 3 i pol, 2 i pol i 5,5 mj. Najstarija je super što se tiče svega, nema problema s hranjenjem - sama jede, sama se lijepo zaigra i s njom nemam nikakvih problema. Najmlađu moram non stop nositi (dosad je bilo koliko toliko OK jer je bila u slingu ali u zadnje vrijeme neće, plač čim ju stavim) , stavim ju u baby gym igra se 10 ak min s igračkicama i opet u plač, pa daj cicu, pa neće cicu pa se vrti, cendra, i ne preostaje mi ništa drugo nego ju nositi. OK, to bi još bilo prihvatljivo donekle da nema moje srednje mezimice i najveće zloće. Užasno zahtjevno dijete, od jutra je u hiper modu do navečer dok ne ide spavati. Ništa joj nije po volji, npr dam joj doručak, ručak, ne jede nego trči po kući pa moram s malom u rukama hodati za njom da nešto pojede. Starija seka se igra, ona dodje i uzme joj igračke, ja joj lijepo objasnim da ne može to raditi jer se seka igra i neka si uzme nešto drugo. Ma kakvi, ona i dalje po svom i onda nastane kolektivni plač. Malu spustim u gym dok smirim situaciju između njih dvije, evo i mala počinje drečati. Idem uspavati najmlađu, ona dodje u sobu tražiti cicu ( još doji) ja kažem Mia ne može sad Seka papa ti ćeš dobiti kad dođem u dnevni i seka zaspi. Ona odmah počinje plakati, ode u dnevni, seki opet uzme igračke i tako ukrug.... Tako da, veselo mi je u svakom slučaju. Znam da je takva situacija SAD dok su male, kad porastu bit će bolje ali dotad, zanima me imate li VI cure kakav savjet kako da se bolje organiziram , jer ja jednostavno pucam po šavovima, uvijek sam napeta, živčana, ne znam udahnuti i ispuhati tu napetost iz sebe. Muž radi svaki dan, bake su nam jedna u Americi druga 100 km dalje tak da pomoć nemam od nikog. Baš sam ono.... Na rubu da se prijavim u Jankomir
Odgovori s citatom
Lili75 prvotno napisa
)
