Neka deca su specifična, a i neke tete su specifične, pa kad se ubode taj bingo - eto plakanja.AmaranthQuinoia prvotno napisa
Samo tu se ne može puno uraditi.
Teta je takva kakva je, na njen stil rada se ne može ništa posebno uticati, eventualno ekstremno pozitivnim pristupom ili naprotiv ekstremno negativnim-tj. ili nuđenjem nekakvih -hm., beneficija teti ili pozivanjem na inspekciju.
Iz mog i tuđeg iskustva, zvocanje i nadgledanje samo po sebi ima samo ograničene rezultate (tj. niko neće zagrliti rasplakano dete samo zato što njegova mama insistira na tome).
Ako majka deteta nije svesna kako dete provodi dan (a kako bi mogla da zna?), teta koja ignoriše rasplakano dete sigurno neće tražiti pomoć stručne službe.
Sa druge strane, ja sam u vrtiću bila najžalosnija napolju, unutra mi je pažnja kud i kamo bila okupirana, tako da je moguće da dete ne preplače čitav dan.
Objektivno-moja teta je bila užasno dosadna, nekreativna, lenja, nepravedna, neempatična i hladna, ništa više od toga, ali meni očigledno dovoljno da se tamo osećam loše. (jedino sam se radovala kada su spajali grupe, i preuzimala nas je druga teta, stroga, ali pravedna, angažovana i kreativna -učila nas je, pevala nam, svirala, čitala...Ništa od toga nije radila ova naša...).
 |
|||
Odgovori s citatom