Zapravo, mislim da bih ja sa curicom prijateljski popričala, ako bi ona bila raspoložena za priču, kad je već dete tako sedelo 10 minuta u hodniku. Verovatno bih pokušala da sklopim neku sliku o tome: zašto je izašla napolje, da li teta zna da je ona izašla, zašto je tužna, šta joj se sviđa a šta ne sviđa u grupi, da li bi možda ipak opet ušla u grupu, itd, itd. Tako ne bih morala da pretpostavljam .

Naša teta je imala običaj da neposlušne izbacuje iz grupe u hodnik po kazni, pa su roditelji negodovali na tu metodu. Onda je počela da šalje nemirnu decu do wc-a da se umiju i smire, što se pokazalo kud i kamo konstruktivnije.
Ali u naš vrtić nije jednostavno ući ili izaći neprimećen u toku radnog vremena, mora se proći pored teta spremačica i skoro uvek je bar jedna tamo. Gungula nastaje u vreme odlaska dece, jer je boravak poludnevni i sva deca izlaze kao iz škole, u isto vreme, a ne vodi se dovoljno računa gde je koje dete, neka deca imaju roditeljsko dopuštenje da idu sami kući, većina nema, ponekad roditelji izađu sa detetom a da se tetama uopšte ne jave, pa tete ne znaju gde je dete nestalo, i tako....