 |
|||
Jako dobar štos za malo tiskano b i d:
Ako je ljevak neka pri pisanju ili čitanju stisne desnu šaku i ispruži palac prema gore. Tako će formirati malo tiskano "d" i uvijek znati da Desna izgleda kao malo "d".
Nažalost dijete će ti biti onoliko uspješno koliko si ti inovativna u pomaganju.
Posljednje uređivanje od čokolada : 18.10.2017. at 09:43
LOL za mene nema nade, čitam uputstvo, stisnem šaku u pesnicu dlanom nadole, ispružim palac: i dobijem malo b!čokolada prvotno napisa
i posle dobrih 5 minuta shvatim da gledam svoju šaku sa pogrešne strane...
Sad razmišljam, mog sina zapravo uopšte ne zanima preterano engleski. Naučio ga je samo onoliko koliko mu treba da razume uputstva i poentu igrica na engleskom- koje ga zanimaju. Pa zato zna da se nov piše new, a brzina speed. Zato pretpostavljam da bi se engleski najbrže učio kroz ono što dete inače zanima, kao neki sporedan alat u detetovim interesima.
Opet, jako mi je zanimljivo sve ovo o disleksiji, imam utisak da se o tome kod nas ništa ne zna. U predmetnu nastavu dolaze deca koja su posle 4 godine kod učiteljice funkcionalno nepismena, i niko ne reaguje.
Što se tiče motivacije za učenje jezika u pravu si - interes čini čuda - pa napisao je netko gore - Yu-gi-oh karte... To su i moji imali.LOL za mene nema nade, čitam uputstvo, stisnem šaku u pesnicu dlanom nadole, ispružim palac: i dobijem malo b!
i posle dobrih 5 minuta shvatim da gledam svoju šaku sa pogrešne strane...
Sad razmišljam, mog sina zapravo uopšte ne zanima preterano engleski. Naučio ga je samo onoliko koliko mu treba da razume uputstva i poentu igrica na engleskom- koje ga zanimaju. Pa zato zna da se nov piše new, a brzina speed. Zato pretpostavljam da bi se engleski najbrže učio kroz ono što dete inače zanima, kao neki sporedan alat u detetovim interesima.
Opet, jako mi je zanimljivo sve ovo o disleksiji, imam utisak da se o tome kod nas ništa ne zna. U predmetnu nastavu dolaze deca koja su posle 4 godine kod učiteljice funkcionalno nepismena, i niko ne reaguje.
Što se disleksije tiče, kod vas je dodatna teškoća što djeca odmah uče dva pisma, latinicu i ćirilicu. Tko bi svemu tome došao na kraj...
Prema mom iskustvu - disleksija ili ne, treba PUUUUNO raditi na razvoju ravnoteže korištenja moždanih polovica, pa je to sve lakše. Knjiga Barbare Meister Vitale JEDNOROZI SU STVARNI daje gomilu korisnih informacija. Isto tako, ima još literature: Brain Gym, Pametni pokreti, Ples pisanja.... sve te metode potiču učenje CIJELIM TIJELOM, a naš (i vaš) školski sustav inzistira na mirnom sjedenju, što je za takvu djecu (i ljude) katastrofa.
Razdvojeni su donekle vremenski po razredima, ćirilica kreće kao prvo pismo, latinica tek u drugom polugodištu drugog razreda, zato naši recimo još ne pišu na engleskom ništa do proleća.
Međutim, sad kad čitam o disleksiji, vidim da za njih to verovatno nije dovoljno razdvojeno, ni blizu.
Tim pre što se oba pisma sreću u nazivima ulica, prodavnica, u štampi, na ekranima.
Nikad nisam dva pisma percipirala kao dodatnu prepreku, ali sad se mislim kako sam imala puno sreće pa su mi deca lako naučila oba pisma u igri sa mnom, moglo je i da ne bude tako, jer vidim na primeru jednog njima bliskog rođaka tinejdžera kako bistro dete sa slabom pažnjom i nekakvim (nepriznatim) teškoćama jako loše prođe kroz sistem. Čitajući o disleksiji, sve više prepoznajem teškoće koje je on imao (i još ima), a sistem ih je samo pogoršao.
MM kao nastavnik ove godine ima čak šestoro (!) dece u 5. razredu koji ne pišu i slabo čitaju.
Škola ne radi ništa osim što traži od njega da im "izađe u susret". Trenutno je u zategnutim odnosima sa stručnom službom jer niko ne daje precizne pismene preporuke za rad sa njima, niti psihološki profil dece.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom