Naša pokojna kujica je brzo savladala to pišanje po kući, odnosno da se to radi na livadi, grizla nikad nije ništa, imli smo tu sreću da smo ju mogli kontrolirati jer smo eto u to vrijeme bili doma, odnosno moj muž. Dodatni vjetar u leđa nedavno mi je dala jedna mlada obitelj koju sam srela slučajno na cesti. U biti sam prvo zapazila malo štene a zatim i tatu s kolicima. Imao je bebu koja je bila stara par dana, a štene 4 mjeseca. Čekao je ženu pred trgovinom koja je rodila na carski, imaju još jedno dijete od 4 godine. Baš kao i mi podršku sastrane pa im psicu šeće šogor dok se mama ne oporavi od poroda. E da, i koje li slučajnosti, ostali su baš kao i mi bez psa nakon 14 godina. Rekli su da se može i da je sve stvar organizacije, a bekap sastrane im puno znači... Srce mi kaže da, a razum još nije siguranCocolina prvotno napisa
Mi smo svog psa nabavili 10.8.2017., tada je imala skoro tri mjeseca a klinci 9.god. i 5.godina.
Za cca 3 tjedna je prestala pišati po tepihu, odmah je naučila pišanje na podlogu ali je voljela i pišanje po tepihu, i njegovo grickanje. Koje smo riješili tako da je muž zalijepio traku na rubove.
Gricka svoje igračke. Još nije ništa uništila u stanu.
Protiv parazita je tretirana kod ljudi od koje smo ju kupili, i to dva puta. I jedanput kod veterinara.
U našu obitelj to malo pseto od dvije kile je unijelo toliko ljubavi da je to nešto predivno.
I zato, ja glasam za psa! Bit će možda malo teško ali ljubav koju ćeš dobiti to je nešto neprocjenjivo.
I da, kad sam uzela psa, od ljudi sam samo dobijala reakaciju tipa, pa što ti bi? Ne znaju oni što smo mi dobili
 |
|||
Odgovori s citatom
