Rijecanka, nemas uopce razloga za sram. po meni trebas biti zadovoljna sto uopce mozes omoguciti djeci neke stvari u kojima uzivaju.
sjecam se kad bi pitali moju majku da li bi mogli ici na koncert nekih zvijezda ona bi prvo pitala od kud su ti. pa na odgoor npr. iz SAD bi rekla pa ako su oni toliki put prevalili steta da ti ne napravis ovih cca 400 km Nekda smo za neke koncerte morali zaraditi ali smo mogli ici. i zato hvala joj na tom stavu. vjerujem da ce i tvoji klicni biti tebi zahvalni.
Ostalo je jal, jal koji je u nasem drustvu prisutan, non stop. jer cesto mislim da ljudi zive pod gleslom dabogda susjedu crkla krava.

sto se tice buseva, svi imamo isti problem. nevezano jel klinci putuju na kratku udaljenost 20 km ili nesto dulje. busevi su blagoreceno katastrofa. posalju bus ispred skole. koji se parkira i ne moze krenuti. da i to se dogadjalo kod nas. i onda ti vjeruj sljedecemo koji su pronasli kao zamjenu .
i odogovr koje se cesto cuje od agencija je da nisu oni krivi jer u tom periodu svi idu na izlete i tesko je naci bus.
na srecu sve je dobro zavrsilo i pomalo me hvata panika sta ako moj pozeli ici bit cu kul i sve spakirati, ali kako cu docekati povratak.

sad cu opet citirati moju majku: jedva cekam pocetak skole da se svi vrate s putovanja inace ja sam odrasla u obitelji koja je putavala za ondasnje prilike jako puno. ali cekanje je gore od putovanja.