Citiraj marla-s prvotno napisa Vidi poruku
O boze Bluebella! Citala sam i slusala na YT iskustva drugih zena. Ima dosta toga po netu - od iskustva onih s blagim poteskocama do uistinu strasnih - zene su zavrsile u kolicima/na stakama, te u/na njima bile i po nekoliko mjeseci nakon poroda. Neke su trebale i operativne zahvate... Grozota, uglavnom.

U kojem se tjednu tebi pojavila bol? I da li si imala problema pri porodu ukoliko je bio u polozaju na stolu/krevetu, na ledjima?
Naime, mnoge su se zene zalile da im taj polozaj ne odgovara...
Bol mi se javila u 25tt i bila je konstanta sve do poroda. Bilo je kao da me nesto zateže dole. Kad sam pokazala dr gdje me boli ona je rekla da mi je tu čvor od serklaze i da me vjerojatno to boli i da mozda malo umišljam jer sam previse osjetljiva sto su me šivali dole.
Rađala sam na leđima i nikako mi nije pasalo jer sam stalno skupljala noge pri tiskanju, a trebala sam ih širiti, no ta bol u simfizi je bila toliko jaka tokom izgona da nisam uopce kuzila sto se desava, a i bilo je sve nekako brzo gotovo. Kad je mala bila vani sve je bilo super. Vise nista ne boli, malo smo se mazili, odvezli me u sobu, ja se sama otusirala, sve super. Tek negdje 20h nakon poroda sam skuzila da se nesto desava, jako tesko sam se ustajala, nisam mogla na noge s kreveta, a i kad bi sišla s kreveta nisam mogla noge podići s poda da napravim korak. Slijedeca dva dana su me sestre u krevetu kupale, presvlacile uloske i nosile kahilicu. Strasno nesto. Suprug mi je donio stake pa sam uz njih uspjela ici na wc iako jako jako tesko. Trebalo mi je 10min da se ustanem s kreveta, 10min da odem do wc-a (koji je bio u sobi) i 10min da ponovno legnem, s tim da bi pola sata prije nego idem na wc popila dva ketanola. Radili su mi rtg i razmak je bio 8mm, ako je razmak veci od 4cm onda se ide na operaciju. Iz bolnice sam izasla peti dan nakon poroda uz 2 ketonala, injekciju protiv bolova i naravno štake. Ulazak u auto bolje da ne opisujem. Doma mi je bilo jos gore jer nisam imala krevet koji se moze povisiti i sniziti, nisam mogla u kadu zakoračiti da se okupam. A najgore je sto ti nitko ne moze pomoci jer i najmanji sitni krivi pokret izaziva toliku bol da bi iste sekunde vrištala. Dan kada je sve krenulo na bolje je 9 dan nakon poroda kad sam zavrsila opet u Petrovoj zbog sumnje na trombozu, iz Petrove me na Rebro poslali i tamo me docekao jedan mladi praktikant. Decko kad me vidio kako se tesko krecem nije sebi mogao doci. Primio me za ruke i objasnio i pokazao sve pokrete kako da si olakšam i da me manje boli, kako da sjednem, kako da se ustanem, kako da spavam, da mi je nabolje samo na leđima spavati, nikako na boku. Nakon toga mi je rapidno stanje islo na bolje. Dva mj mi je trebalo da prestanem piti tablete za bolove. Sad sam ok, osjetim i dalje ponekad bol u simfizi, tipa ako se naglo okrenem ili mi noga prokliže (ako se poskliznem). Rekli su mi da ce trebati otprilike godinu dana da se sve vrati na svoje.
Jako je tesko nakon poroda ne moci se brinuti o bebi. Moja sreca u tome svemu je bilo sto je mala samo spavala i cicala. Imala sam zenu koja mi je dolazila i pomagala mi. Uz sve to sam se jos izdajala jer nisam smjela dojiti dok sam pila puno ketonala. Kad sam prešla na brufen onda sam nastavila dojiti.
Ponekad se divim sama sebi kako sam to sve izdrzala.