Vidjet ćeš... Meni je šminkanje noćna mora iz mladosti i djetinjstva, jer su me mama i dvije tete (mamina i tatina sestra) voljele šminkati valjda još u vrtićkoj dobi, a i kasnije,do viših razreda oš.... ali nekako nije me se primilo. Moja kozmetika sastoji se danas od dobre hidratantne kreme za noć, a od obojenih stvari maskara (smeđa, crna mi ne soji dobro), rumenilo i ruž. Mic3larnu vodu imamo u kući radi sinova i njihove povremene prištavosti. Sjenilo koristim rijetko ili nikako, ne zato što ne bih, nego već imam naborane kapke pa mi paše samo glitter u boji kože. Moja mama i ostale članice obitelji mazale su se(a bome i danas) špahtlom, puno podloge, boja, pudera, rumenila, sjenila, ma svega... Ja imam sreću jer imam zahvalnu kožu lica, malo suhu ali ok, prilično glatku, pa ne treba nikakve dodatke ni popravljanja, a svijetle sam puti pa se cijeli život koristim načelom "manje je više", ne samo kod šminke, nego i odjeće i nakita.... Ono malo što imam nije ž kategorije. Volim L'orealovu kozmetiku, ali sam se uvijek pitala nije li precijenjena....Ono na što ću potrošiti puuuno više para nego na farbe je miris, ali ni tu ne pretjerujem.NanoiBeba prvotno napisa
Da imam žensko dijete, mislim da se ne bih puno petljala u šminkanje u srednjoškolskoj dobi, osim što bih tražila da se moja toaletna torbica ne dira. Ali tko zna.....Možda bi moje dijete bilo slično kao i ja, a možda i drugačije... Mislim da je moja mama bila silno razočarana što ja nisam žena od šminke, frizura, štikli i kostima, ali eto, nisam.
 |
|||
Odgovori s citatom