 |
|||
govorite li istinu o svojoj mladosti
nedavno sam otkrila kako jedna od mojih najboljih i najstarijih prijateljica (upoznale smo se 1979.) svojoj 18 godišnjoj kćeri ne govori istinu o svojoj mladosti i to me jako iznenadilo.
meni se čini kako nema potrebe se hvalisati sa rizičnim ponašanjem, ali govoriti neistinu djeci mi nije prihvatljivo.
moje uopće ne zanima što sam ja radila u pubertetu, srednjoj školi, faksu i sl.pa nisam u prilici razmatrati želim im li što prešutiti
Bože sačuvaj da ću im pričati. Ako baš pitaju nešto škakljivo, pokušat ću diplomatski izbjeći odgovor i skrenuti razgovor na nešto drugo.
A sad ozbiljno. Ne mislim im lagati. Ne mislim ni muljati, ali koliko ću istine reći ovisi o trenutnoj procjeni situacije. Ne bih voljela da moje glupo ponašanje iskoriste kao alibi za svoje glupo ponašanje.
Pa ja ne znam što bi mu prešutila. Nemam nešto posebno za sakriti. Ne samo njemu, nego opčenito u životu. Po naravi sam iskrena. Nastojim živjeti iskreno i pošteno. Ono što je bilo, bilo je. Možda i nije sve za pet, ali moje je. Ustvari, nisam baš sigurna da se za bilo što iz prošlosti kajem. Jok. Čvrsto stojim uz svoje odluke i ponašanje i ne krijem ništa.
Tako da.... slobodno pita, a ja slobodno kažem.
ja bih voljela da imam nešto za prešutjeti :dosadna:
Ja uvijek samo istinu govorim.
Uf.
Puno toga imam za prešutjeti.
Ali, bojim se da cu na kraju reći.
Uh... hm... Uh....
Ajmo ovako... sa svim onim što bi prešutila imam barem iskustva što bi oni meni mogli prešutjeti
U principu, iz tinejdžerske/maloljetne dobi nemam što posebno prešutjeti, ako me pitaju jesam se koji put napila, jesam probala lake opijate i kad sam prvi spavala s dečkom, to im ništa ne bih prešućivala, rekla bi im istinu. Kad bi takve teme već dosle na Ted. A gluposti sam zapravo radila u svojim 20-tima, kad sam već završila fax, imala posao... gluposti iz te faze života im ne vi pričala u tinejdžerskoj dobi, ali kad bi oni bili u dobi 25-30 mislim da bi im ispričala kad bi se potegao razgovor na neku temu o kojoj imam sto za reći.
Je l ovo još jedna od onih tema koje do jutra budu izbrisane?
A daaajOriginally Posted by aleksandra70vanja
ja bih voljela da imam nešto za prešutjeti :dosadna:
Btw, sve priznam, čak i kad me ne pita
ista stvar kod mene.
Last edited by Angie75; 07.09.2018 at 07:14.
Ovako.
S tim da se ne bojim, nego sam već u fazi da mogu vidjeti kamo to vodi. Ustanovila sam da je najpametnije dozirati koje stvari reći I KADA... Nisam baš za to da se djeci uskrati istina, ali nisu sve istine za sve ljude i za svaku dob. Treba s tim oprezno... Na primjer, u osnovnoj školi ne pričaš da ste sustavno markirali sa štajaznam tjelesnog i sjedili u parku, jer bi djeca mogla reći "a ti si mogla, a mene kolješ za jedan neopravdani"... Ali kad već sve to prođe, kad i sami nadrastu to iskustvo, može se s njima podijeliti priča + razlozi zašto ju nisu čuli prije.
Ha ha, i ja istoja bih voljela da imam nešto za prešutjeti :dosadna:
Moram priznati da ne razumijem zašto bi prepričavala djetetu događaje iz mladosti, posebno neke intimne stvari kakve se ovdje spominju, to nekako nadilazi prijateljski odnos roditelj-dijete.
Ako prepričam neko rizično ponašanje, to je u pedagoške svrhe
peterlin, trebala si ti imati curu da vidiš kako bi ti savjeti pali u vodu.da samo nakratko doživiš šta je uš kad počne ispitivati.
krene nevino sa "kad si prvi puta spavala s dečkom i jesi imala zaštitu", a onda nastavi rešetati da budem sretna šta režem luk za ručak i mogu se u miru isplakati od njenih pitanja.
rekla sam im istinu za većinu stvari koje sam probala i napravila. napomenula sam i kako je bilo, a nije uvijek bajno i zašto onine bi trebali baš sve kopirati. ne lažem im, a posljedično (zasad) ni oni meni
Ja ko Mima, ne vidim niti jedan razlog da djeci, ničim izazvana, prepričavam nekakve intimne stvari.
Što se svinjarija tiče, mislim da oni skuže da znam svašta kad ih uhvatim u nekom sranju, a onda se valjda zapitaju kako znam. Ako me pitaju, objasnim. Ne muljam, ne isplati se.
Last edited by marta; 07.09.2018 at 08:57.
Za sad ne pitaju, ja ne pričam.
Kad budu pitali, prešutit ću detalje.
Pa ne zna ni MM sve...tj.kad bolje razmislim, ne zna puno toga...
Živim u nadi da im neće pasti napamet stvari koje su mladi izvodili kad sam ja bila u srednjoj...Rijetko sam bila dio za mene lošeg ponašanja, pa se nadam da će i oni biti po strani u nekim takvim kreativnim postupcima.
X
daleko od toga da im neću ništa reći (samo ako pitaju), ali punoooo toga ću morat prešutit ili modificirat priču.
ne vidim razloga zašto bi sve o meni trebale znat, a i zato što MM o većini mojih neugodnih pizdarija nema pojma (čitaj: i njemu sam besramno lagala) i ne želim se dovest u situaciju da išta od toga sazna
Na tvom sam tragu. Treba znati kad, što, kako i zašto. Nije sve za svaku dob i svaku fazu.
Ja sam imala poseban i jako otvoren odnos s mamom. Pričala mi je sve, pa čak i ono što nikada nikome nije rekla, ali sve primjereno za moju dob. Ona nije puno promišljala, radila je onako kako je osjećala da je ispravno. Meni je taj njezin otvoren pristup strahovito puno značio. Znala sam da joj se uvijek i s bilo čim mogu obratiti pa nisam imala potrebu nešto skrivati od nje jer nikada nije osuđivala moje postupke i o svemu smo vrlo otvoreno razgovarale. Imati mamu i najbolju prijateljicu je nešto posebno i to niti u jednom trenutku nije umanjilo njezinu roditeljsku ulogu i to da je ona roditelj a ja dijete.
Nekako mislim da to što je ona sa svojim iskustvima bila toliko otvorena prema meni je pridonijelo tome da ja ne skrivam od nje.
Paaa... to je vjerojatno točno. Ja sam svoje geliptere morala hvatati (u autu, kako je marta opisala) da porazgovaramo o takvim temama tipa kontracepcija, za koje sam ja mislila da moraju imati više informacija nego se čuje na biologiji u 8. razredu, a oni su to izbjegavali.
Kako sam to na kraju riješila - ostavila na dohvat dvije knjige u njihovoj sobi, jedna je neka o pubertetu - tu su već prerasli, a druga je Seks za neznalice, ova: https://www.njuskalo.hr/literatura-k...oglas-22495009
Točno je ovo kaj Vrijeska i umiljata kažu - ni muž ne zna sve...
Ja nisam baš nešto skrivala, ali upoznala sam muža kad sam imala 30+ godina, pa jednostavno nisam bila u prilici ni mogućnosti sve ispričati, niti sam ikada osjetila potrebu za tim. S njegove strane je isto. Razmijenili smo neke osnovne informacije o osobama koje su nam ranije puno značile, ali za detaljima nikad nije bilo potrebe.
govorim im ono sto trebaju znati.
znjau koje subkulture sam bila dio, znaju da nisam bila cvijetak njezni.
rodila sam sa 19 i pobjegla glavom bez obzira iz te veze. ne znaju i nentrebaju znati detalje.
ako pitaju konkretne stvari dobiju odgovor,ali bez previse detalja.
i djeca i mm. nekih stvari ih je bolje posteejeti i pustiti ih da uzivaju u blagodatima onog kakva sam sad
Isto. Roditelji su mi broj jedan u životu. Tata mi je umro i često mi nedostaje da mu kažem neke stvari, da me savjetuje i da razmijenimo mišljenja.
Mama mi je mama i najbolja prijateljica.
Čim zaškripi ili je veselo, dijelimo.
Jedino još od nje nisam dobila nož u leđa.
nema potrebe, a nema ni sanse da im sve kazem
Mislim da ću im dosta toga ispričati, ali kad za neke stvari dođe vrijeme, i to iz pedagoških razloga. Sad im pričam o svom djetinjstvu i tu za sad još nema strašnih devijacija
Ja svoju mamu nisam ispitivala o nekim detaljima iz njene mladosti,kad bolje razmislim nisam je ispitivala ni o čemu.Da budem iskrena,nije ni ona mene.Nisam joj imala potrebu pričati o mojim neuzvraćenim simpatijama,momaka nešto nisam ni imala,jedino sam joj mogla pričati o nekoliko mojih pijanih noći.Imala sam drugarice s kojima sam komentarisala i pretresala događaje.Bez obzira na sve, nikada nisam posumljala u nju,u njenu ljubav i spremnost da mi sve oprosti i pomogne ako pogriješim.Iako je bilo neizgovoreno,bilo je čvrsto kao stijena.
Svojoj djeci bih mogla pričati o tih par pijanstava,nemam šta drugo.Da imam,nemam pojma,vjerovatno ne bih.
Moja ujna je imala otvoren otvoren odnos sa mojim rodicama(po meni previše).Meni je to bilo...Bilo mi je previše slušati o njenim strastvenim noćima sa mojim ujakom...Iako nije ulazila u detalje,jok-nije to za mene
.Konzerva...
rekla bih - sve u svoje vrijeme.
nekada kažem odmah, ako procijenim da je vrijeme,
ponekad uljepšam, a nekad priznam i koju godinu kasnije.
što bi zuska rekla sve to iz pedagoških razloga.
Ja im uglavnom kazem. A i ono sto ne kazem, ko kod Marte, brzo skuze (odnosno stariji) da nije da znam iz filmova
Kazat će im baba
moja mater vec navelikonprepricava. makar mislim da i ona ima mjeruKazat će im baba
O, da....a neke stvari i deda, iako je prilično diskretan, a za to ima dobre razloge, jer moji dečki su pitomi, a ja sam bila miljama daleko od toga (moj tata je uvijek bio više uključen u moje školovanje, bio član VR tj. nečega što se u ono vrijeme zvalo Zajednica doma i škole) i bome se na roditeljskim sastancima i informacijama naslušao svačegaKazat će im baba
Kako da ne.
kako nema?Mislim da ću im dosta toga ispričati, ali kad za neke stvari dođe vrijeme, i to iz pedagoških razloga. Sad im pričam o svom djetinjstvu i tu za sad još nema strašnih devijacija
još pamtim one čepiće
ajme nikad neću zaboravit one čepiće!
Ni ja
Koje cepice?
Posting Permissions
Reply With Quote