J. je npr. na moru provela kod MM-ovih 2 tjedna prvi put sama. Kad sam došla ona je doslovce hodala s rukama u zraku, nije htjela dotaknuti niti čašu vode, otvoriti vrata, frižider, zagrliti me jer su bakterije svugdje. Onda ju je dotaknuo oleandar pa nije htjela zaspati jer je otrovan i nikada se više neće probuditi. Ruke je prala do rana. Kad smo došli ja i MM to je popustilo. U svemu tome je ona trčala, kupala se, igrala se s prijateljima, smijala, ali je nama svakih par minuta postavljala pitanja hoće li joj nešto biti jer je dotaknula nešto.

Ove zime npr. je umirala od straha da će dobiti gripu, jer je čula da se od gripe umire, pa me svaki dan nekoliko puta pitala da li ima temperaturu. Na kraju je dobila gripu i to tešku i završila na infuziji.
Ako netko puši kraj nje ( a MM i ja smo nepušači) i ona slučajno udahne malo dima umire od straha jer će dobiti rak pluća. Onda tu dolaze potresi, poplave, raznorazne prirodne katastrofe o kojima stalno brine. Zatim je strašno zabrinuta jer misli da će pasti drugi razred. Kod nje je to sve poprilično jako izraženo.
Radimo na opuštanju, na tome da se što više zezamo, škakljamo, smijemo i kažem ovo plivanje je za sada pun pogodak.
Naravno da svu ovu zabrinutost i razne frustracije mora negdje ispuhati a to je naravno doma.