Čokolada kao da pišeš o mojoj. Sve joj ide, crta, pjeva, pleše, glumi, pamti ali svega ju je strah i neće, rađe neće ni probati nego probati i ne biti na razini koju si je ona zacrtala. Za ovo plivanje je trebalo 2 godine a sad uživa ko prasica.

BB sjećam se svoje s 5 godina i tad je bilo nekako najteže. I svi su mi ovdje pisali bude lakše s vremenom, ali tad mi je to malo značilo, no evo za neku slabu utjehu stvarno bude lakše.

Evo jučer npr. je u školi bila neka situacija, dolazi iz škole ljuta kao pas, obješena faca, ljuta i na mene i MM-a, ne želi razgovarati i pustite me na miru. Inače bi ovo trajalo minimalno 2 dana, nikako se nije mogla izvući iz tog raspoloženja i sve bi izbacila na nas. Jučer navečer ode na trening na plivanje, kako je ušla u bazen tako se izraz lica promijenio, opustila se i otpustila negativne emocije. Nakon treninga druga priča. Izgleda da smo baš pogodili s tim plivanjem, ne znam koliko će ju držati ali njoj to toliko pomaže da sam ja presretna kad ju vidim.

MI smo bili neki dan na razgovoru s psihoterapeuticom i žena mi je baš sjela, J. ide u petak i kad sam joj rekla vidjelo joj se olakšanje na licu, čak me pitala jel može ranije. Dala nam je odmah neke savjete, rekla u čemu griješimo, što smo i sami bili svjesni ali se nismo znali sami iščupati.