Tromesecna beba / Zabrinuta mama moli za iskustva

[Worried]

Ako pretražiš forum o postporođajnoj depresiji, naći ćeš dovoljno mojih postova o meni vrlo bliskoj osobi koja je videla na svojoj bebi sve one probleme koje niko drugi nije video- ni muž, niti rodbina, niti doktori. Jer problemi nisu postojali. Ali je postojala postporođajna depresija, uspešno izlečena jednom kada je konačno prepoznata.
Meni svaki vaš post, svih vas učesnica na ovoj temi, zvuči vrlo vrlo slično kao svojevremeno ta, meni bliska osoba.

Čak i ako kod vaših beba postoje nekakve realne buduće poteškoće, one mogu imati toliko razne uzroke, od oftalmoloških pa nadalje, da ja zaista ne vidim kako bi moglo biti dobro za vas i za bebe da toliko energije i snage gubite na analiziranje i najsitnijih detalja vezanih za pogled bebe.

Da, svjesna sam ja da i meni treba odmora i relaksacije od ovoga svega. Nezz samo kako se hranimo to mi ovdje nedacama nase djece. Lako je pricati iz svoje fotelje drugome. Moje dijete ocito ima problem sa ocnim kontaktom i to mi je i njegova pedijatrica potvrdila i fizioterapeut. I najzanimljivije je sto se svatko cudi tom ponasanju, a ovoliko nas na ovom forumu sa takvim ponasanjem djeteta. A selo kaze da umisljam, ali radi sela i price "i stric mu se tako ponasao" neka djeca zakasne na rane intervencije. Jer mamu ubijede da je luda i da umislja i da djetetu nije nista. I da je oftamoloski, zelim da i to sto prije rijesim, da ne bude nekad kasno. A vi, nezz kako lislite da su se ovdje mogle naci 5 zena sa apsolutno istim cudnim ponasanjem djeteta, i vi im dijagnosticirate postporodjajnu depresiju. Ili svaka postporodjajna depresija djeluje na mamu tako da ona umisli da joj dijete nema ocni kontakt iz blizeg?

[pulinka]

Ili svaka postporodjajna depresija djeluje na mamu tako da ona umisli da joj dijete nema ocni kontakt iz blizeg?

Ne znam da li svaka depresija deluje tako, ova sa kojom sam se ja upoznala je delovala baš tako: mama je tvrdila da dete nema kontakt očima, da se dete ne smeje nikad, da slabo jede, da ne napreduje u težini dovoljno, da joj glava stoji u čudnom položaju, da sigurno ima neku tešku bolest koju primećuje samo ona i da je na rubu sigurne propasti. I zbog brige mama nije jela, spavala, izlazila napolje, družila se sa ljudima, a bila je sa bebom 24h na dan bez odmora. Pri tome je beba imala 3meseca, bila je savršeno vesela, normalna, zdrava, natprosečne težine i kasnije urednog razvoja u jednu malu brbljivicu...
Ja ne mogu znati kakve su vaše BEBE, ali kada mama napiše da zbog brige oko detetove (još?) nepostojeće bolesti ne spava, ne jede, mršavi rapidno, oseća se anksiozno i stalno misli o tome i stalno posmatra bebu, meni je to siguran znak da, ako mama ne preteruje sa opisom, onda njoj treba stručna pomoć da svoju preteranu brigu prevaziđe. Takva reakcija bi mi bila normalna samo za neki ne daj bože slučaj definitivno postojeće teške dijagnoze, nikako za neku nejasnu sumnju zbog nekog delića detetovog ponašanja u toku dana, i to tako malog deteta čiji se mozak menja i sazreva maltene iz dana u dan.

U svakom slučaju, Mima je sve odlično sažela. Potražiti stručnjaka za ranu intervenciju, oftalmologa, neurologa, bilo kog stručnjaka čiji će vam nalaz uliti poverenje, i to što pre.

[sirius]

Ja ne mogu znati kakve su vaše BEBE, ali kada mama napiše da zbog brige oko detetove (još?) nepostojeće bolesti ne spava, ne jede, mršavi rapidno, oseća se anksiozno i stalno misli o tome i stalno posmatra bebu, meni je to siguran znak da, ako mama ne preteruje sa opisom, onda njoj treba stručna pomoć da svoju preteranu brigu prevaziđe. Takva reakcija bi mi bila normalna samo za neki ne daj bože slučaj definitivno postojeće teške dijagnoze, nikako za neku nejasnu sumnju zbog nekog delića detetovog ponašanja u toku dana, i to tako malog deteta čiji se mozak menja i sazreva maltene iz dana u dan.

U svakom slučaju, Mima je sve odlično sažela. Potražiti stručnjaka za ranu intervenciju, oftalmologa, neurologa, bilo kog stručnjaka čiji će vam nalaz uliti poverenje, i to što pre.

Slazem se s tobom i da samo dodam . Da slucajno majka ima dijete sa ozbiljnom dijagnozom i problemom, i da se osjeca i ponasa ovako kako si napisala to apsolutni razlog za potraziti psiholosku pomoc. Cak i kad postoji pravi, a ne uvjetno receno umisljeni razlog za takvu situaciju sve navedeno je svakako za razgovor ( ili nesto vise sa psihologom ili nekim slicnim).