Nije uvek sve tako jasno.sirius prvotno napisa
U srednjoj školi takva deca često ipak odgovaraju na direktno pitanje nastavnika i/ili drugih učenika, ali apsolutno nikad ne započinju prvi nekakav razgovor, osim u slučaju neke njihove jako hitne i neizbežne potrebe.
Kada odgovaraju, odgovori su maksimalno kratki, odgovaraju gestovima ili jednosložnim rečima ako ikako mogu, naročito vršnjacima. Pri tome se vidi da govore sa očiglednom nelagodom, ukočenim i "smrznutim" telom, često i promuklim, ili neprirodno visokim ili drhtavim glasom.
Mi smo imali u srednjoj školi takvu koleginicu u razredu: na lekcije je odgovarala kada je prozvana, sve je znala za četvorku, često i peticu. Ali je bilo mučno gledati je i slušati koliko joj drhti glas. Kontrolni uvek bolja ocena od usmenog. Prolazila 4, 50. Mnogi nastavnici nisu ništa čudno primećivali.
Devojka je prećutala 4 godine gimnazije i od nas 37 ni sa kim nije pričala ništa. Stajala je sa nama ili malo po strani, odgovarala klimanjem, jednosložno ili što kraće ako je neko nešto pita, pri tome crveneći totalno u licu. Uvek je pažljivo slušala o čemu drugi pričaju i u tome učestvovala smešeći se.
Ja sam bila i ostala stidljiva, ali ona je bila ekstrem. Što se obrazovanja i nastavnika tiče, bistra i pametna devojka. Što se tiče socijalizacije, ona praktično nije postojala.
 |
|||
Odgovori s citatom