Selektivni mutizam - iskustva

[pulinka]

Napisala sam ono što bi ti APOSLUTNO SVAKI roditelj djeteta s teškoćama rekao - nema dvije iste dijagnoze/stanja/poremećaja da bi se mogao primijeniti isti postupak.

Osećam se napadnutom upravo zbog ovog "ti"- tj. i ti i sirius osećate potrebu da upravo meni, i samo meni, objasnite šta je selektivni mutizam, i u čemu ga samo ja pogrešno doživljavam, iako ne pišem ništa posebno različito od drugih, i iako se prvom svojom rečenicom na temi slažem da je individualni pristup najbolji.

Ironično, Veri sam kao savete napisala samo ono što stručna služba po defaultu savetuje nastavnicima za ovakve dijagnoze, i ništa preko toga osim jednog svog usputnog prisećanja.

Zato što znam da često puno toga nije idealno, ni saradnja roditelja, ni saradnja stručne službe, ni komunikacija razredni/drugi nastavnici, a dodatno je pogoršano sadašnjim režimom školovanja. (I zato što, na kraju krajeva, nastavnik koji se prvi put sreće sa nekom dijagnozom možda želi da sazna što više iz običnih ljudskih priča i iskustava). Zato mislim da je i najuopštenija smernica bolja nego nikakva, dok se ne dobiju preciznija uputstva.
Kako god, prihvatam tvoje objašnjenje da nemaš lošu nameru.