Moj je isto zezao oko nutri... Ali stvarno nakon desetak popijenih, prihvatio je da mora.
I vrci, bas suosjecam. Odi kog nekog psihologa bez djeteta...
 |
|||
|
|
|||
Moj je isto zezao oko nutri... Ali stvarno nakon desetak popijenih, prihvatio je da mora.
I vrci, bas suosjecam. Odi kog nekog psihologa bez djeteta...
nemoj se ni truditi odgovarati na takva pitanja ili komentare, jednostavno preskočiVrci prvotno napisa
Zasto ne jede zgancezasto ne jede muffine, palacinke, kolace, pahuljice, jogurte, variva, smoothije...? Da jede ne bismo bili u ovom sr...
znam koliko vam je teško i nadam se da će se sve riješiti i da će dijete početi jesti
Moj je isto jako malo jeo, godinama. Prepoznajm ga u puno tu napisanih detalja... mislim da je krenulo prakticno jos kad je bio novorodjence, i mogao biti 3-4h bez dojenja, kasnije je isto dojio s po 4h razmaka. Rođen s 4kg na prvi rodjendan je jedva imao 9 i nesto sitno, dohrana je bila par zalogaja jednom dnevno, ako i to, više nije htio. Onda smo zavrsili kod gastroenterologa, zbog sumnje u GER, pa isto price o pedisureu jer ne dobiva na kilaži, pa zašto ga još dojim toliko (a kad je to nešto rijetko od hrane što dobro prihvaća - pa neću mu još to uskraćivati, halo?!) no počeo je ipak malo dobivati i nismo nastavili ići doktorima nego smo doma prihvatili da slabo jede i borili se da jede bar toliko da dobiva neki minimum.
A kod njega je bilo da ne smije pojesti ništa između obroka, i da razmak mora biti barem 3h - ako bi u ta 3h pojeo pol keksa, idući obrok nije skoro ništa pojeo. I doma je preko tjedna godinama pio samo frape za doručak i večeru, ostalo koliko pojede u vrtiću a preko vikenda isti doručak/večera plus par zalogaja ručka ili popodne užine (ali nije bio izbirljiv oko vrste hrane, samo su količine bile mizerne). Naravno, davali smo mu obroke zajedno s nama (pazeci na onih min3h pauze) ali osim par zalogaja jedino bi taj frape popio. No uz svo to visegodisnje natezanje oko prakticno svakog obroka, mizernu tezinu i izgled hodajuceg kostura nikad nismo dali da jede pred tv ili da ga mi hranimo - cijelo to vrijeme je bilo da se obrok jede za stolom, bez distrakcija (osim ako se zapričamo), da se hrani sam, i sto je najvazije da nema dizanja od stola svakih par minuta i nema igranja za stolom usred obroka (a on se mogao zaigrati i s mrvicom kruha ako treba samo da ne jede). Obično je to bio gotov s jelom pola sata nakon što smo svi ostali bili gotovi, no cinjenica da mu se sestra igra dok on jos uvijek jede bi ga bar ponekad potakla da zavrsi obrok.
Na kraju je ipak počeo jesti normalne količine, puno je pomoglo što smo ga s 5g upisali na brdo sportova pa bi nakon sporta dosao gladan, polako mu se valjda napokon i zeludac povecao, a pomoglo je i da su mu se svidjele neke cokoladne pahuljice s mlijekom koje bi dobio za veceru samo ako je prvo pojeo regularnu veceru (pa se i kalorijski unos povecao). Uglavnom, dogurao je do 20kg za upis u skolu, no taj skok je nastupio tek u toj zadnjoj godini vrtica, s 5g je imao 16,5kg. S tim da i dalje nema ni grama sala, sve su misici. Ali nije kostur.
Tako da bi ja eto za početak uvela pravila gdje se jede, kad se jede i ako se jede da se samo jede. Nema hranjenja, igranja za stolom, dizanja usred jela, zavaravanja tv-om dok se dijete sopa (to je sveki znala raditi, ja bi dobila slom zivaca, a i mm) - prezivjeli smo tisucu slomova zivaca sto taaaaako sporo jede i sto mu je 3 griza dovoljno i vise nije gladan, i napokon sad normalno jede (iako ja podsvjesno jos uvijek mjerkam koliko je jeo, zbrajam koliko je bilo prosli obrok, racunam kolicine za iduci.... ) Nije da sam generalno u zivotu razbijala svakodnevno zivce oko toga, no cinjenica je da mi je islo vec jako na zivce da je svaki obrok natezanje s njim koliko ce pojesti jer je npr pojeo pol tanjura bistre juhe s jednom nokolicom i on vise nije gladan za rucak... i tako godinama.
Znam da ja imam problema sa svime. Al on za vrijeme obroka non stop pita kad ce biti gotov, koliko zalogaja,koliko minuta,jel jeo, pa ode u price. Da dobijem lipu za svaku rijec bila bih milijunasica.
Psihicki me umara. Evo jucer je tulio od gladi pa danas nije naucio i nije htio rucati osim 2 zalogaja. Sad ga silim na malo Nutridrinka i kipim u sebi. I sutim i ne odgovaram mu na pitanja jer ne mogu vise.
Muz je zivcan i dere se onda i samo mu kazne zbraja.
Mrzim recenicu "kad cu biti gotov". Za tjedan dana se vracam na posao i to ce mi biti preporod.
Koliko im treba te gladi da se resetiraju?
Posljednje uređivanje od Vrci : 27.01.2019. at 14:27
Takodjer.
Jer sve ovo drugo (alergije, intolerancije....) manifestirale bi se jos na neki nacin.
Podsjecas me na mene kad sam se za svog upornog nespavaca pitala kad ce vise spavati kao i druga djeca (u jaslicama i vrticu je bio jedini nespavac)... ma kakvi, nisam to dozivjela. Eno ga, ima 12 godina, budi se u ranu zoru, a navecer nikad ne bi isao spavati. Zadnja linija obrane mi je pubertet kad svi normalno spavaju do podne...ali, bojim se da ni od toga nista :D
A vase hranjenje...puno je tu vec tenzija i vjerujem koliko vam svima to predstavlja problem.
Mislim da cete kao roditelji u nekom trenutku poceti mijenjati svoj odnos prema hranjenju i cijeloj dinamici koja se stvara zbog svakog obroka. Naravno, sve to pod uvjetom da je organski sve u redu i kad rijesite sve sto se pretraga tice.
Gle, ni vi vise ne uzivate u obrocima...pa kako ce on kao dijete? A obroci (makar jedan dnevno) bi trebali biti zadovoljstvo, druzenje, a ne niz pravila iza kojih stoji nagrada ili kazna. Ne treba dijete divaniti za stolom kao odrasli, niti to tko ocekuje, ali bi bilo dobro da je izlozeno tom modelu obiteljskog druzenja za stolom, pa korak po korak - i dva zalogaja s nekim uzitkom su bolja nego 10 njih u agoniji, s prijetnjama i frustracijama.
Nisam ja s vama unutar 4 zida pa moguce krivo percipiram, ali stekla sam dojam po ovome sto pises da cete u ovoj prici vi odrasli krenuti s promjenama ponajprije od sebe da bi ista promijenili kod malenog.
Evo, mom je trebalo nekih 4-5 godina
No dan danas kad ja pitam hoces kod bake on ponekad odgovori "da li cu tamo morati jesti?" Pa ja instant popi**im jer opet samo gleda kako da ne mora jesti.
Razmak od 3h je sluzio da znam da moze pojesti i da je bar malo gladan na pocetku obroka, a obrok smo mu mi dozirali koliko smo smatrali da je razumno da pojede, da se njega pitalo on bi dan danas jeo tri zlice i kraj. Ali kazem kako je rastao i kako mu se zeludac utrenirao za malo vece kolicine dosli smo do faze da bude gladan i pojede solidno... iako recimo danas je opet odugovlacio, sto godina zvakao komadic mesa, svi smo odavno pojeli i vec su kolaci na stolu a on oteze, oteze... ima 7 godina. I nije da mu nije fino, zna zapanjujuce dobro opisati koja hrana mu je ili nije fina, i zasto - samo kad su kolicine u pitanju jeo bi ko vrabac. Neki dan nismo pazili, nije jeo prakticno nista cijeli dan, i place u 6 navecer da ga jako boli trbuh, ja zbrojim sto sve taj dan (nije) jeo i kazem mu odi jest, gladan si - on da ne, da ne moze jesti jer ga boli trbuh. Znaci 7g i jos nije shvatio sto je bol u trbuhu od gladiBude valjda jednom...
Kao sto rekoh, 1000x sam izgubila zivce sto se natezemo oko 3 zalogaja u tanjuru, sto on zeli pregovarati koliko zalogaja jos mora pojesti da se slozimo da je pojeo rucak, trazenje da je zedan (onda bi naiskap popio dva deci vode i kraj rucku) itd. Pa bi onda pricao i pricao - e ne moze, suti i jedi. Pricat ces kad pojedes ili bar kad ces uz pricu ujedno i jesti. Imao je tisucu taktika kako da odugovlaci i oteze tu muku zvanu jelo. Najvaznije od svega je da sam u nekom trenutku shvatila da jednostavno te "nemoj ga forsirati jesti" ne pali uvijek, da ponekad mi roditelji moramo bar malo intervenirati. I od onda ga bez griznje savjesti "maltretim" da jede. A kolicine... tolko mu je sestra pojela za obrok dok je imala 10 mjeseci.
U svakom slucaju sad je puuuuno bolje nego kad je imao 2-3-4 pa i 5 godina, pa se sve nadam da bu do puberteta postao standardni stalno gladni tinejdzer. Onda cu nadam se kukati da sve pojede cega ima u kuci.
Ma sto je najbolje, obroci nam nisu napeti. Siza mu krene kad mi zavrsimo, a on jos nije ni par zalogaja pojeo. Pa mu se vise ne da i tak.
Jucer je tako tamanio hranu kad je ogladnio, kaze moj tata da ga nikad nije vidio tako da jede.
Znam,moram se ja sabrati, i iz dana u dan naprijed
moja najmlada je takvo dijete, prepoznajem dosta stvari koje ste pisale. sad ima 7,5 godina. nikad ju doduse nisam vodila na preglede, zdrava je, osim sto je malo cudna i sto ne moze biti na miru dvije sekunde otkad se rodila. nama je krenulo nabolje kad sam ja doslovno odlucila da se ne mogu vise nervirati oko njezine hrane i voditi borbe, postavila cvrsce granice oko nekih stvari (kvalitete obroka i eventualnih nepozeljnih grickalica) i istovremeno prihvatila da je ona dijete koje jede par grizeva svakih recimo 2 sata. jede uglavnom oko 15 vrsta obroka, uglavnom meso (cisto peceno/kuhano, bez safteva ikakvih) i jaja. voli sirova jaja. od voca jabuke, banane. povrce - krastavac. kruh, sami bez icega. i tako. bas nam je bilo mucno, ali otkad sam ja trajno sjasila i ne nerviram se vise doslovno uopce oko hrane - ona jede vise i normalnije. ne znam je li to slucajnost ili je bas zbog toga, ja mislim ovo drugo.
Lako za odluku da se neću nervirati,samo da sam samo ja u pitanju.Muž je bio taj koji me dugo vremena izbacivao iz takta(a malo mi je falilo).Za njega je svaka njena/njihova nervoza zbog toga što su gladne i što se nisu najele.One su glaaadne!Mislim se:pa neka su,zašto se nisu najele?Pa mršave su,pa blijede su,pa ih onda on uhvati hraniti.Pa on,kao obožavatelj svega mogućeg suhog,nasjecka slanine,kobasice,hljeba,a onda one neće da jedu(normalno,one to ne vole),pa se on unervozi,pa unervozi mene....Da zna da ih ja uopšte ne tjeram da jedu hljeb,ispalio bi me na mjesec.On vjeruje u hljeb,glavna hrana i tako,za njega je nemoguć obrok bez hljeba.Meso!Nasjeckaj što više da se najedu(a one meso jedu minimalno).
moja jede suhomesnato bez icega, kruh bez icega, jaja bez icega, skoro nikakve kombinacije hrane, samo jedna hrana i to je to
odustala sam od ideje da ja "znam" kaj bi ona "trebala" jesti i pustila da jede kaj izabere od onoga kaj nudim
Mi smo sad u mirovanju jer se razbolio. Od ponedjeljka kuri, jede skoro ništa. Grlobolja, kašalj, inhalacije, antibiotik.... Sad uopće ni nema apetita.
Probali smo nadoknaditi Nutridrinkom, al on više od 100ml na dan ne može popiti. Dakle pola bočice, i to pijucka sat vremena il više. Danas sam ga malo stisla da popije više i dignuo mu se želudac i skoro povratioA da ne pričam da je i prethodnom pijenju prethodilo urlanje, plakanje i cijela drama. Za 5 malih gutljaja.
Pao na kilaži naravno
I tak, meni trenutno sve ravno...
Jučer skuham grah za danas. Sve ok. Puno mrkve, puno špeka. Najmanja danas pojede cijelu zdjelu. Najstarija pojede pet žličica, kaže da je fino i prestane jesti. Klinac neće ni prismrditi.
Napravim danas večeru. Šnicli u bijelom umaku s pireom. Uz šalatu. Sve kao restoranski, ne previše zasoljeno. Taman. Najmanja pojede sve. Najstarija pojede pet žličica, kaže da je fino, prestane jesti i traži jabuku. Klinac neće ni prismrditi.
Tako sam ljuta. Ne mogu doći k sebi. Uzmem svježe stvari s placa, kvalitetno meso. Spremam to uru vremena, dam si truda. Ispadne jednako kao kad bi njihov ćaća spremao. Kod babe jedu dok gledaju u tv, ko zombiji bulje, ona im trpa u usta. Ovdje zajebavaju s hranom.
Sad sam toliko ljuta da sam morala izać iz sobe. Dišem duboko i pokušavam se smiriti. Znam da jela nisu loša jer najmanja prva ne bi jela da su loša. Osim toga, ja volim fino jest i ovo mi je bilo fino. Nisam znala tako dobro složiti jelo do unazad godinu dana.
Dala sam im da glođu jabuke (isto s placa, prefine) i rekla da neće ništa drugo dobit doli jabuka i tog što sam napravila. Najstarija sad ponavlja da ona nije gladna.
Ovih dana su prehlađeni, najmanja nije, ali nemaju temperaturu. Samo im curka nos lagano. Možda pretjerujem. Možda trebam pričekati da im se vrati osjet njuha.
Posljednje uređivanje od zutaminuta : 25.09.2020. at 20:27
Moj bi pojeo svo voce svijeta. Sjedne za stol, nakon 3 zalogaja pita kad ce biti gotov
Naucis se zivjeti s tim.
Mala doma meso ni polizne. Pitam u vrticu, tamo ga jede
Mislim da nije problem u tome jel im fino il ne. Jednostavno im se ne jede
Posljednje uređivanje od Vrci : 25.09.2020. at 20:33
X
Previše očekuješ. Ako su prehlađeni, normalno da im je apetit smanjen. I može jelo biti ne znam koliko fino, ako mu oni ne osete ukus, svejedno je.
Kada su moji bili bolesni, a ja se brinula da ne jedu dovoljno, nudila sam im da piju šta god su hteli i jedu ono povrće i voće koje su inače voleli, uz bilo šta drugo što su hteli da jedu. I ako sam mislila da treba, puštala sam ih da par dana jedu kao zombiji uz tv dok su bili tako mali kao tvoji. Možda nije bilo pametno niti vaspitno, ali meni je štedelo živce. Generalno mislim da dok su deca bolesna nema smisla puno insistirati na principima i doslednom vaspitanju. Naravno da svi mrzimo kad niko neće da pojede odličan ručak, ali ne verujem da ćeš ljutnjom i ultimatumom postići puno. Daj tim šmrcavim nešto donekle zdravo da pojedu i pričekaj dok ozdrave, možda te prijatno iznenade.
Moja starija je godinama jela tako kao i tvoja- sve je bilo "Fiiiino!", ali od svega se jelo samo toliko da se baš ne sruši od gladi u iduća 2 sata, a nakon toga je bila kmezava do idućeg obroka zbog praznog stomaka...
Prije škole je plakao neka mu u posudicu stavim odvojeno popečke od leće, jer on ne bude jeo kelj i grah. Doma sam mu morala cijediti juhu od graha. Sad u školi jede SVE.
Izgleda da si ipak napravila dobar posao.
Inače, to je obično tako. Djeca ispituju granice doma, u sigurnoj sredini. Izvan doma često su sjajni i tek se tu dobro vidi roditeljski trud. Čestitaj si.
Ne znam rekao je da mu moja hrana nije dobra kao ova u školi.
To se zna dogoditi. Pitaj ga da opiše što ima za jesti.
Moji su u vrtiću otkrili ričet s povrćem. Ja to nisam tak kuhala pa smo pitali tete kuharice koji sve sastojci idu unutra. Bome, koristilo je. Do dana današnjeg ja moram u ričet stavljati kockice mrkve kao u vrtiću
Bilo je još toga, npr mramorni kolač s višnjama. Da pogledam jelovnik, možda bih se sjetila još primjera. Recimo, grašak s noklicama je i danas omiljena hrana u našoj kući, kao i slatko zelje s grahom.
I moji su cesce odusevljeni vrtickom/skolskom hranom nego mojom. Nikako ne shvacam zasto! :D
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom