Kad ogladni jesti će - hoće li stvarno?

[Vrci]

Znam da ja imam problema sa svime. Al on za vrijeme obroka non stop pita kad ce biti gotov, koliko zalogaja,koliko minuta,jel jeo, pa ode u price. Da dobijem lipu za svaku rijec bila bih milijunasica.
Psihicki me umara. Evo jucer je tulio od gladi pa danas nije naucio i nije htio rucati osim 2 zalogaja. Sad ga silim na malo Nutridrinka i kipim u sebi. I sutim i ne odgovaram mu na pitanja jer ne mogu vise.
Muz je zivcan i dere se onda i samo mu kazne zbraja.

Mrzim recenicu "kad cu biti gotov". Za tjedan dana se vracam na posao i to ce mi biti preporod.

Koliko im treba te gladi da se resetiraju?

[marla-s]

Koliko im treba te gladi da se resetiraju?

Podsjecas me na mene kad sam se za svog upornog nespavaca pitala kad ce vise spavati kao i druga djeca (u jaslicama i vrticu je bio jedini nespavac)... ma kakvi, nisam to dozivjela. Eno ga, ima 12 godina, budi se u ranu zoru, a navecer nikad ne bi isao spavati. Zadnja linija obrane mi je pubertet kad svi normalno spavaju do podne...ali, bojim se da ni od toga nista :D


A vase hranjenje...puno je tu vec tenzija i vjerujem koliko vam svima to predstavlja problem.
Mislim da cete kao roditelji u nekom trenutku poceti mijenjati svoj odnos prema hranjenju i cijeloj dinamici koja se stvara zbog svakog obroka. Naravno, sve to pod uvjetom da je organski sve u redu i kad rijesite sve sto se pretraga tice.

Gle, ni vi vise ne uzivate u obrocima...pa kako ce on kao dijete? A obroci (makar jedan dnevno) bi trebali biti zadovoljstvo, druzenje, a ne niz pravila iza kojih stoji nagrada ili kazna. Ne treba dijete divaniti za stolom kao odrasli, niti to tko ocekuje, ali bi bilo dobro da je izlozeno tom modelu obiteljskog druzenja za stolom, pa korak po korak - i dva zalogaja s nekim uzitkom su bolja nego 10 njih u agoniji, s prijetnjama i frustracijama.

Nisam ja s vama unutar 4 zida pa moguce krivo percipiram, ali stekla sam dojam po ovome sto pises da cete u ovoj prici vi odrasli krenuti s promjenama ponajprije od sebe da bi ista promijenili kod malenog.

[sillyme]

Znam da ja imam problema sa svime. Al on za vrijeme obroka non stop pita kad ce biti gotov, koliko zalogaja,koliko minuta,jel jeo, pa ode u price. Da dobijem lipu za svaku rijec bila bih milijunasica.
Psihicki me umara. Evo jucer je tulio od gladi pa danas nije naucio i nije htio rucati osim 2 zalogaja. Sad ga silim na malo Nutridrinka i kipim u sebi. I sutim i ne odgovaram mu na pitanja jer ne mogu vise.
Muz je zivcan i dere se onda i samo mu kazne zbraja.

Mrzim recenicu "kad cu biti gotov". Za tjedan dana se vracam na posao i to ce mi biti preporod.

Koliko im treba te gladi da se resetiraju?

Evo, mom je trebalo nekih 4-5 godina
No dan danas kad ja pitam hoces kod bake on ponekad odgovori "da li cu tamo morati jesti?" Pa ja instant popi**im jer opet samo gleda kako da ne mora jesti.
Razmak od 3h je sluzio da znam da moze pojesti i da je bar malo gladan na pocetku obroka, a obrok smo mu mi dozirali koliko smo smatrali da je razumno da pojede, da se njega pitalo on bi dan danas jeo tri zlice i kraj. Ali kazem kako je rastao i kako mu se zeludac utrenirao za malo vece kolicine dosli smo do faze da bude gladan i pojede solidno... iako recimo danas je opet odugovlacio, sto godina zvakao komadic mesa, svi smo odavno pojeli i vec su kolaci na stolu a on oteze, oteze... ima 7 godina. I nije da mu nije fino, zna zapanjujuce dobro opisati koja hrana mu je ili nije fina, i zasto - samo kad su kolicine u pitanju jeo bi ko vrabac. Neki dan nismo pazili, nije jeo prakticno nista cijeli dan, i place u 6 navecer da ga jako boli trbuh, ja zbrojim sto sve taj dan (nije) jeo i kazem mu odi jest, gladan si - on da ne, da ne moze jesti jer ga boli trbuh. Znaci 7g i jos nije shvatio sto je bol u trbuhu od gladi Bude valjda jednom...

Kao sto rekoh, 1000x sam izgubila zivce sto se natezemo oko 3 zalogaja u tanjuru, sto on zeli pregovarati koliko zalogaja jos mora pojesti da se slozimo da je pojeo rucak, trazenje da je zedan (onda bi naiskap popio dva deci vode i kraj rucku) itd. Pa bi onda pricao i pricao - e ne moze, suti i jedi. Pricat ces kad pojedes ili bar kad ces uz pricu ujedno i jesti. Imao je tisucu taktika kako da odugovlaci i oteze tu muku zvanu jelo. Najvaznije od svega je da sam u nekom trenutku shvatila da jednostavno te "nemoj ga forsirati jesti" ne pali uvijek, da ponekad mi roditelji moramo bar malo intervenirati. I od onda ga bez griznje savjesti "maltretim" da jede. A kolicine... tolko mu je sestra pojela za obrok dok je imala 10 mjeseci.

U svakom slucaju sad je puuuuno bolje nego kad je imao 2-3-4 pa i 5 godina, pa se sve nadam da bu do puberteta postao standardni stalno gladni tinejdzer. Onda cu nadam se kukati da sve pojede cega ima u kuci.