Ja nikad ništa nisam planirala nego oduvijek živim s mišlju-"Baš me zanima što će ispasti". Ispalo je svakako, kaos nemili. Ali nije loše. Neke stvari su čisti višak u mom životu ali hebeš ga. A jesam li sretna? Vjerujem da je to ustvari pitanje koje postavljaš samoj sebi. Ujutro nisam ,popodne jesam ,navečer sam baš baš jako sretna. Slažu se kockice svakako u životu, odvede te život u nezamislivim pravcima, dogode se situacije za koje misliš da se ne mogu ni preživiti. Pa jedva preživljavaš jedan period, ne može ni to sto godina trajati. Pa se digneš malo. Pa razmišljaš-"Bemti majku, pa jesam li ja mogla bii sad saborska zastupnica npr ili pjevačica, ili slikarica ili nešto tako? Pa se sjetim da sam mogla biti i zlostavljana žena, pokojna, mogla me granata u ratu ubiti, mogla sam i tako završiti. Onda mi odma bude lakše. Svi se pitaju. Svi se koprcaju. I saborski zastupnici i pjevačice..pa i ja. Baš me zanima kako će se dalje slagati sve