Sad sam skužila, dakle nisam ja njoj trebala prijetiti s rezanjem trikoa, nego npr. sa “smiri se ili odmah idemo doma i nećeš uopće na ručak i tortu”, i pokazat da to ozbiljno mislim. Čak je u tih 15 minuta to i bio jedan od scenarija da sam na jednom semaforu okrenula natrag, pa se primirila i krenula u bakinom smjeru. Ali nakon 200 metara se opet “bacila na pod”. Ma nema veze, ona je priča za sebe, nemamo o njoj sto vise na forumu .

I znam da je to teatar za mene. Oni su u javnosti divna djeca, nikad me Lili ne bi opomenula u kazalištu.

Sto se tiče bacanja igračaka, radila sam to na način da ih pobacam u vreću za smeće i ljutito iznesem iz stana u garažu, a oni misle da su u smeću. Plaču tu večer, sutra se vise ni ne sjećaju i mogu slobodno puniti novu vreću. Stoje te vreće tako u garaži, oni nikad vise ni ne pitaju za njih. Nisam to sad dugo ni radila...


Jučer me mali nešto pita i nešto se porječkamo i on meni da sam grozna. Ja njemu skulirano da nema on pojma sto su grozni roditelji. I ispričam mu kako je moj brat mom nećaku jednom zdrobio neki super autić nogama u komadiće kad ga ovaj nešto nije htio slušati (4 god. dijete). I ovaj moj se na to užasno naljuti da kako mu je mogao to napraviti i bas upadne u neki bijesan mod. Počne vikati i svašta nešto, ja pokušavam razgovarati, ali ništa i pošaljem ga na kraju u sobu. I bude on tamo pola sata, duri se, ne diram ga. I onda ga zovem na večeru i spremanje na spavanje i neće. I još je bezobrazan i lupa vratima i neće i neće ništa. I na kraju završi mojim urlanjem i jako ga povrijedim i on place i odradi sve to u placu. Grozno meni, grozno njemu. Jutros je prva stvar koju mi je rekao “oprosti mama sto sam se tako ponašao”. Stvarno je dobro dijete, ali eto dogode se te neke situacije kad ne znam sto osim biti grozna.

Pa se pitam je li moj brat isto morao baš zdrobiti taj autić pred djetetom.

I je l djeca koja gađaju učitelje kredom, govore im “kravo glupa” ili im s 8 godina kažu “samo ti upiši u imenik” to rade zato sto im nitko nikad nije zdrobio autić i grmio na njih užasno.

I još plus grižnja savjesti da se sigurno moglo još nešto učiniti da doprem do ovog svog, a izgubila sam živce.