Da izađem na zrak,sigurno bi bilo bolje.Ali,ne znam,meni se nekako teško organizovati.A možda i jest skoro pa nemoguće.Sama s djecom po čitav dan.Daj doručak,spremaj ručak,isprati u školu,odvedi na engleski,obavi kupovinu,žuri na tenis(već kasimo zbog engleskog),vrati se kući,onda idem po manju na tenis,pa se vraćam,pa vodim stariju na tenis(i vratim se kući,jer je manja ostala sama kod kuće),pa onda ponovo idem po stariju i vraćam se kući,pa ako nismo uspjeli obaviti večeru u međuvremenu,obavljamo večeru.Pa spremanje na spavanje i tek oko 22 sloboda.
Da ne spominjem čime ubijam međuvrijeme(usisavanje,brisanje,operi,složi,stav i na pranje,suđe...).
Hebi ga,takvi su mi dani.I kad manja krene u školu,smjene im se neće podudarati,tako da ni tada ne očekujem olakšanje.
Ovo mogu obavljati kad god stignem.Pa da je više puta po 5 minuta (ovo se čak i rimuje),dobro je,jer mi je bitno da se pokrenem.
I još jedna stvar,u našem malom mjestu to nije baš uobičajeno,da trčim većina bi rekla da sam pošandrcala.Znam,sve znam.Ali sada mi se ne da da odudaram.Možda da sam ranije u nekim godinama,ali sada mi se ne da trpiti začuđujuće poglede.
I dalje,imam problema s desnom nogom.Od ubrzanog ritma mi se počne kočiti i zatezati,to najviše osjetim kad žurim i brzo hodam.Ovako ću to držati pod kontrolom.

Još jednom,sretno Lili!!!!!