Evo mee! Na žalost, niste me dobro skužili. Što se tiče brata, ne pada mi na pamet ga više zvat. Zvala sam ga jedno 5 puta do sada, da vidim njegovo dijete, svađali smo se užasno na telefon, posvađala sam se i sa svojima zato jer mi ne da vidjeti svoje dijete i ne znam što nisam sve radila da vidim njegovo dijete i da se pomirimo. Svaki put kad me sretne je agresivan i dovodi me u jako ponižavajuće situacije i uloge, a misli da to može zato jer je firma njegova, a mama me pomaže s novcima iz te firme.
Znači, ponaša se grozno. Nije on tip osobe, da može odglumiti dva sata neko uljudno ponašanje kad se sretnemo. On ne može glumiti ni pet minuta. Zadnji puta kad smo se sreli je bio toliko bezobrazan, da sam poslije plakala ne znam koliko doma.
Znači, da ga pozovem i da actually dođe, može mi samo zasr.. proslavicu. Odustala sam od njega. Ne moram vidjeti nećaka i bok. Ako oni smatraju da sam tak grozna da ga ne mogu vidjeti, onda znate da se ne ponašaju lijepo prema meni nikad kad me vide.
A grozna sam im zato jer zbog mene ne žive u luksuzu kak žele, pa mi to spočitavaju jer su to krajnji materijalisti. Zato smo se i posvađali, a on je toliko prepotentan da kad se s nekim posvađa onda ga do kraja otpiše. Ne ovisi o meni , pa očiito misli da može raditi šta hoće.

To bi moji mogli riješiti, ali oni ne žele, pa sam zato i s njima u svađi. Ali se premišljam oko rođendana, da li da ih pozovem, jer me samo znaju i oni rasplakati kad ih vidim.. jednostavno ne razumijem takvo monstruozno ponašanje od sttrane obitelji i da se prema meni ponašaju bezdušno a dijete mi kao vole jelte..