Koliko sebe ste žrtvovali u ime društvene prihvatljivosti?

[Bubilo Bubich]

Sve u redu, samo stavite smajlice ili se sprdajte... ali i dalje to mislim. A vi mislim uopće ne razumijete što želimo reći.
Evo pulinka je lijepo dodatno objasnila, a poslije opet i cubana.

X
Neka pravila su nepisana, neka sasvim fleksibilna ili se dobrim delom menjaju tako da više pravila nema.
A ti poštuješ ta nepisana pravila jer ih odobravaš, dakle i ti misliš da neka vrsta tkanine izražava nepoštovanje jer signalizira nešto, isto kako i BMW Mojci signalizira nešto.

K

x
U principu da...
Dress code je samo ono što je propisano, sve ostalo je osobni doživljaj onoga što je prikladno ili nije prikladno.
Mene još nitko nije iz nijednog ministarstva izbacio jer sam došla u trapericama, a često i u tenisicama.

... dakle ne pravim se ja blesava, vidim i sama kako se masa ljudi na mnogim mjestima oblači... ali to prvenstveno vidim kao njihovu želju da se tako obuku. S druge strane, to što postoje i svi oni drugi koji se “drznu prekršiti ta pravila” govore samo to da ta pravila nisu u kamen uklesana.

A ovo što vi tvrdite o neprimjerenosti i dalje smatram vašim osobnim doživljajem toga što je pristojno/nepristojno... iskazuje poštovanje/nepoštovanje.

Jer način na koji opisujete dolazak u kazalište / ministarstvo u tenisicama/trapericama je u najmanju ruku kao da je netko tamo došao gol.

I nikako se ne mogu složiti s vama oko toga i dalje to vidim kao vaš osobni doživljaj, pa ajmo dakle reći i predrasudu.