Sin, otprilike te dobi. Kad je imao 2 godine imao je užasne tantrume. Sve se smirilo, med i mlijeko, do nedavno. Počeo se pretjerano kačiti na igrice, zanemarivati dogovore, vikati, biti bezobrazan, lupati vratima, rušiti stolice, čak maltretirati sestre. Na prvu sam vikala ali niš od toga. On samo prihvati deračinu. Užas.. Pomoglo je: ograničiti igrice, kratko i jasno reći što želiš, ako počne vikati i biti bezobrazan smireno mu ukinuti povlasticu( svaki put). On to zove ‘kazna’ i sav je u čudu jer nismo funkcionirali na taj način nit je bilo potrebe. Kazne su kratke i izdržive a ipak jasne. U dva mjeseca nekoliko puta sam oduzela tehniku na 2-3 dana. Istovremeno smo svi u obitelji počeli starno paziti kako razgovaramo, da to bude uvijek sa poštovanjem nikad s visoka( osim za bezobrazluk je ipak smo mi roditelji). I muž se trudimo da provodimo više vremena 1:1 s njim u aktivnostima koje voli. Smirio se. Ponekad kao krene da će divljati pa se zaustavi. Doslovno gurne vrata da će zalupiti, pa ih uhvati. I ode u sobu.