ili : zašto baš ja ? zašto ne ona/on?Originally Posted by Angie75
istina
čim dođe Godot
 |
|||
|
|
|||
ili : zašto baš ja ? zašto ne ona/on?istina
čim dođe Godot
Last edited by pepi; 26.03.2019 at 15:00.
moja kaze : odmah (pa tako nekoliko puta)
ja dodam: ne odmah, nego sad!
a nademo se na sredini.
I kod nas je "odmah" zamijenilo ono antologijsko "evo sad ću"
"Budem" nije nikad ni bilo u upotrebi jer sam valjda kod prvog pokušaja rekla da znam iz vlastitog iskustva što znači upotreba futura II u tom kontekstu(bio je tad već dovoljno velik da shvati).
Sad najčešće kaže "da" ili "dobro" i ne napravi ništa
Kao roditelj tražim učinkovite načine korigiranja neprihvatljivih ponašanja. Nekad mi ide dobro, češće mi ne ide
Trenutno sam odabrala samo jednu frontu na kojoj se borim, ostalo nije tako bitno. Bitno je sačuvat živote, doslovno. Ali ja pišem o malom djetetu.
Što se tiče prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja roditelja, svi nekad poludimo, to je sigurno. Ali iz perspektive djeteta meni je bilo stoput draže da me netko trkne, pa i udari, nego da se izdere na mene i onda još nastavi malo zvocati. (Ne)učinkovitost je po meni podjednaka. Samo tko će uvijek imati mir za konstruktivnim razgovorom. Pogotovo kad treba gasit vatru.
Hoću reći - meni je barem jednako: "ponekad se derem" kao "ponekad trknem dijete" da prestane s nekom radnjom.
I neću prva baciti kamen, samo kažem, piše se "OK priznajem derem se, ali mi je udaranje uuuuuužasno."
Je li ti i sad prihvatljivije da te netko udari nego da se dere na tebe?
Jednako mi je.
Iskreno, ne vjerujem to uopće.
Ne moraš. Zašto bi. Ako ti je kulturološki prihvatljivo derat se, onda to jednako poimaš kao što su roditelji sedamdesetih poimali da nije drama kad te se malo udari. Dobro, oni su išli i korak dalje da je to čak i poželjno.
Ja govorim iz svojih cipela, gdje mi je fizička bol nebitna, a psihički sam ponižena i kad se netko dere na mene i kad me udari.
Ne bih rekla da tako poimam, jer ne mislim da je deranje prihvatljivo, a kamoli poželjno. Ali ne poimam niti da je jednako kao udarac, jer nije. Udaranje je narušavanje tjelesnog integriteta i dostojanstva.
Kad je tebe zadnji puta netko udario pa d amožeš reći da je to jednako kao kad netko viče na tebe?
ni moji bas ne govore necu
ako i izleti, onako u cudu i iskrenoj zaprepastenosti zasto su oni odabrani za taj teski zadatak odnosenja smeca, npr.
ja samo kazem, o da, hoces
i bi tako, jer objasnim zasto nesto treba/mora, a na objasnjenja i mir jos uvijek reagiraju
ali zato ima toga da precuju, ili 'sad cu', ili 'evo samo da'... (popuni, ali najcesce je 'zavrsim level')
ili skrecu na onog drugog pa imamo zanimljive razgovore tipa
- t, ajde peri zube!
- a je li ih k opra'?
uf
na temu udaranja i deranja, jedna moja frendica je materi, tijekom govorancije nakon sto je dosta zakasnila kuci nakon tuluma, rekla - ajde molim te prestani vise govorit i opali mi trisku da mogu ic lec
mislim da je bilo i trcanja oko stola jer se pobojala da ce dobit i vise od triske
Ja bih svog mozda pljusnula ponekad , ali ne mogu ga dohvatiti. Djeli nas 30+ cm razlike , a on umire od smjeha kad spomenem da bih ga jos mogla istuci.
ja sam mama od monologa i repeticijepa iznova i iznova ... ali ne mogu si pomoći ... kad me razljute mogu po istome drviti dooosta vremena
a djeca u u kategorji - evo, sad ću - nikada nije bilo neću
da barem kažu neću, onda bih znala na čemu sam, ovako to "evo,sad ću" može trajati (i obično i traje) dok ja ne dreknem
Ja i danas brojim do 3. Ne znam kako, ali pali
Last edited by čokolada; 26.03.2019 at 18:29.
Ima raznih vrsta deranja
Jedna je stvar obično deranje kao npr kad im sto puta kažeš pa ti prekipi pa zaurlaš
A drugo je ono kad se prelije bijes, ja to zovem da se pretvorim u strašnog zmaja, to mi se dogodilo tek mali broj puta, ali onaj osjećaj kad se prelije frustracija u nekakav bijes koji samo izlazi
Bome po izrazu lica svoje djece u takvoj situaciji rekla bih da je to vrlo blizu fizičkom nasilju
A onda poseban je nivo što u nekim obiteljima u tim urlanjima znaju bit potpuno normalni užasno uvredljivi I otrovni izrazi
ja mojoj. dobila sam i trisku i duplu bukvicu nakon toga :rolleyes:na temu udaranja i deranja, jedna moja frendica je materi, tijekom govorancije nakon sto je dosta zakasnila kuci nakon tuluma, rekla - ajde molim te prestani vise govorit i opali mi trisku da mogu ic lec
mislim da je bilo i trcanja oko stola jer se pobojala da ce dobit i vise od triske
Slazem se. Sto je najbolje mene kad je tako prelilo uopce nisam urlala, a mislim da sam pocinila vecu povredu nego kad ponekad posizim jer opet nije spremio tanjur za sobom.
Ipak fizicko nasilje stavljam u posebnu kategoriju bas radi povrede tjelesnog integriteta i poruke da je u redu tuci kad nam nesto ne odgovara ili kad je netko neposlusan.
Kod mene ima i neću i budem i sad ću. I lakše se nosim s druga dva.
E da neki dan netko nije na mene vikao, mogla bih ti odgovoriti da nitko ni ne viče na mene u odrasloj dobi, jer se prije toga isto ne sjecam da je od punoljetnosti netko na mene vikao. Govorim zapravo iz perspektive djeteta.
Al slazem se da su razlike. Nije isto bijes i kontinuirano zvocanje, ili jak udarac nekim predmetom il kad te netko malo "trkne usput". Šamara se zbilja ne sjecam od roditelja. Dobila sam jednom u srednjoj od nekog decka samar. Svasta si ljudi dozvole. Taj je zivio neki holivudski stil.
I kolko traje sad ću i budem?ja sam mama od monologa i repeticije
a djeca u u kategorji - evo, sad ću - nikada nije bilo neću
da barem kažu neću, onda bih znala na čemu sam, ovako to "evo,sad ću" može trajati (i obično i traje) dok ja ne dreknem
Kod moje djece nije nikad bilo "neću", kćerka skoro sve napravi odmah čim je se zamoli, sinu se nekad treba ponovit nekoliko puta. Sad ga malo "uvježbavam" da dobije na brzini
Ako moram ponavljat, pretvorim se u aždaju i krenem urlat, a to baš ne volim.
"Najstariji" član obitelji zna bit u otporu povremeno
Edit:
i kćerki bi dala i par sati da kaže "sad ću" jer je inače uvijek spremna pomoći svakome
Last edited by Lili75; 27.03.2019 at 09:51.
Iskreno, ponekad poželim da čujem taj "neću", bilo od sina, ili od muža, pa da onda na licu mjesta raspravimo zašto neće i što predlaže kao protuprijedlog.
Ovako, stalno slušam to "dobro" i "evo sad ću", samo da me se riješe, a onda bude kao u onom vicu "Fifi, dođi il' ne dođi"
kad moj darling ne bi napravio taj tren ono što sam ga zamolila, ja se toga sigurno ne bih latila.
Ono bolo mi je oči za poludit, al stisnula bi zube i prošla pored toga da ne dodirnem. Izdržala sam par puta (teškom mukom) pa je shvatio da ga to svejedno čeka a ovako u međuvremenu dobije još i bukvicu, mislim da mu je ljepše bez bukvice
ah, pa ni moja ne veli eksplicitno da neće, ali "kasnije", "zašto jaa", "de, budem", "zašto sad" i tako pola sata znači: neću, šta ne?
ti o mužu pričaš ili o djeci?kad moj darling ne bi napravio taj tren ono što sam ga zamolila, ja se toga sigurno ne bih latila.
Ono bolo mi je oči za poludit, al stisnula bi zube i prošla pored toga da ne dodirnem. Izdržala sam par puta (teškom mukom) pa je shvatio da ga to svejedno čeka a ovako u međuvremenu dobije još i bukvicu, mislim da mu je ljepše bez bukvice
Ovo je moralo biti o mužu
Adio dajem sve perspektive na uvid, i djecu i muža, usporedbe radi
ih, po tom pitanju bih se mogla samo hvaliti, moj muž je bez premca: kuha, čisti, savršeni je organizator, samostalan je, ne moraš mu ništa uprijet prstom - ali neću ga hvaliti da se ne urekne.Adio dajem sve perspektive na uvid, i djecu i muža, usporedbe radi
a i nije baš uvijek red i poslušništvo za hvaliti - dok je takav tu, znaš da drugdje mora imati neki feler
tako da, nemoj ni ti djecu previše hvaliti, izmetne ti se to začas, moraš paziti da ne urekneš
vidiš da samo malu uvijek hvalim (ne mogu dušu griješit, kad je dijete za poželit, al fakat puj-puj), mali ima prostora za poboljšanje
mužić isto svašta radi, al za dosta toga mora mu se prstom
Last edited by Lili75; 27.03.2019 at 11:02.
Ja sam nekada zamišljala muža koji radi sve.Sad vidim da to baš i nije najidealnije.Kad ima oko za čistoću,onda vidi sve moje propuste.Meni nikad,ali nikad ne bi zapala za oko npr.čaša za vodu na stolu(zaboravljena).On to odmah sklanja,jer voli da je sve zategnuto
.
I moja starija je divna,a manja ima prostora za poboljšanje.
Ima nešto u tome da su mlađa razmaženija.A stvarno se trudim da imam isti odnos.Mrzim ono:"Ona je mlađa,pusti je" ili sl.I opet džaba.
silkice, pa moj je muški
ima da ga istreniram da bude jednog dana dobar ženi ...a ha..
Ajd ga istreniraj ,pa da mu podmetnem moju neistreniranu curu
a da se ne opustili oboje u kombinaciji
Posting Permissions
Reply With Quote