Ma ne bih rekla da je to poremećaj - to je njoj nebitno, isto kao i meni i mnogima. Zašto bi se time opterećivala? Ja bih povela sina u kupovinu, kao što svog mlađega i vodim kad poželi nešto izvan okvira (fine kožne gležnjače, rukavice, jaknu...) Ostalo mu kupim napamet i otprilike, ali ako želi nešto posebno, to je druga priča. Zapravo, točnije je da ON MENE vodi u kupovinu. Obično na internetu pronađe ono što želi (počeo je negdje krajem osnovne škole, kad je završilo razdoblje oblačenja trenirki) pa se konzultiramo i odemo po to. Ne kupimo uvijek, jer mu se često dogodi da to u dućanu nije tak dobro slika na internetu. Do sada je tako našao nekakav Timex-ov sat (uboli smo ga baš na žutu srijedu uz popust, a pojma nisam imala da je taj dan, ali eto - sin je vodio računa), remen u dućanu vojne opreme, kožne rukavice i slično.Mima prvotno napisa
 |
|||
Odgovori s citatom