Potpis na ovo, a i na prethodni post.Peterlin prvotno napisa
Pisana pravila se u teoriji moraju poštovati, u praksi je to uglavnom ostavljeno na volju starešinama (dok ne uleti neka kontrola).
Ali i to je dvosmerno- prvi roditeljski sastanci bi trebalo da služe za upoznavanje roditelja sa pravilima, sajtovi škola (bar kod nas) su obavezni da istaknu pravilnike, a roditeljska je obaveza da ih sledi i poštuje.
Naravno, to je teorija, a u praksi, ja za sedam godina, dvoje dece i zbirno dve učiteljice i četvoro razrednih starešina (duga priča), još nisam nigde videla školski Pravilnik o izostancima, a svaki starešina je postavljao svoja pravila o izostancima- sva su različita i svako se pozivao na pravilnik o izostancima.
Nešto se nakanjujem da se zaputim jednom prilikom u školu i tražim konačno na uvid misteriozni pravilnik
A "nepisana pravila" su samo prenemaganje. I znak ne tako dobre pedagogije. Ako nisi rekla roditeljima šta očekuješ na početku, nemoj svaljivati sada krivicu na njih. Nadam se da sa decom radi drugačije.
Sa druge strane, prvo polugodište ima samo 3,5 meseca. Ako sam bila na dva roditeljska i jednom na informacijama, a jesam, ja sam zvanično razrednog videla jednom mesečno, i mogla sam na kraju roditeljskog zvanično da ga pitam o svom detetu. Ne znam šta bi preko toga trebalo još dolaziti u školu ako sve ide bez problema.
OK, možda je prvi razred malo specifičan pa je dobro otići češće, čisto da se potvrdi da li i učiteljici sve izgleda bez problema.
Drugo polugodište je ipak duže, i veći bude pritisak na decu, nekad se pojave i sitni problemi, i onda je logično da se dolazi češće.
Ja sam obično išla nakon što dete duže izostane, tipa dve nedelje, da ukratko učiteljici objasnim ako treba dete izuzeti od fizičkog ili ako vidim da im drugovi nisu poslali sve domaće zadatke, da od učiteljice tačno čujem šta bi trebalo uraditi u idućim danima i pomognem detetu ako treba da bude neki kontrolni koji su zaboravili da spomenu.
 |
|||
Odgovori s citatom