Rodno neutralni odgoj i izrazavanje

[pulinka]

U mom djetinjstvu su curice koje su se igrale s dečkima kauboja i indijanaca, šišale "na tutu" i nosile tregerice sa zakrpama na koljenima jednostavno bile muškarače a taj izraz izvrsno opisuje mene i današnju kumu, prijateljicu od najranijih dana. Tzv. ženske igre i igračke nisu nas nikad zanimale, dobro se sjećam ženskog kutka u vrtiću s kuhinjicom i bebama za presvlačenje u koji nisam nikad zašla. Ali obje smo izrasle i odrasle u prilično ženstvene potpuno hetero žene.

Evo još jedne baš takve muškarače, odrasle sa pištoljima, autićima, kaubojima i konjima, uvek sa dečkićima kao najdrugarima, u zakrpljenim tregericama i sa kratkom kosom. Nikad nisam kapirala ženske igre, niti doživljavala ženske igračke.
Ali sam se uvek bunila kada me bake hvale kako sam baš prelep dečak , nikad se nisam osetila "u pogrešnom rodu", niti sam imala problem sa identifikacijom da sam "ona" a ne "on".
Jedino sam uvek žalila što nema više curica sličnijih meni, a nezgodna posledica mog drugarstva sa muškima je da sam sve prijatelje iz detinjstva kasnije percipirala maltene kao braću, i mada su mnogi izrasli u divne ljude, nikad nisam mogla da iz gledam kao neke potencijalne momke/muževe. Sa ostalim muškima nisam imala tih problema
Tj. valjda hoću reći da je unutrašnje osećanje rodne pripadnosti i seksualnosti baš takvo -unutrašnje, i nevezano za rodne stereotipove.
Zato sasvim shvatam i homoseksualne i biseksualne i transgender osobe, pa i aseksualne, i zaista mi se čini da je ta cifra od 10% prilično realna. Ali ne poznajem lično nijednu osobu koja bi bila gender fluidna ili gender neutralna onako kako sam ja to sebi predstavila (nekako valjda slično kao i Riri), pa sam, slično kako je neko napisao, puna preterano radoznalih pitanja.