Nije me niko ni pitao zasto se ne izjasniavam feministkinjom. Ja sam pitala o pro/anti i dobila eksplicitan odgovor.
Ja nisam feministkinja jer, za pocetak, moji se zivotni izbori ne poklapaju s feministickom vizijom. Moj izbor je koncentracija na muza i decu koja bi trebalo da traje dok se za mene ne otvori prostor. Mi smo se vencali mladi i razvijali kao jedinica, a ne kao dve jedinke. Samim tim, nismo nezavisni. Paralelno, ja sam uvek bila spremna na ‘katastrofe’ i radila na tome da ne budem beskorisna ni van kuce. Radila od kuce kad je bilo prilike. Ipak, prekinula sam dve karijere (obe je muz nastavio, hahahaha) i odgajala decu, kuvala, cistila, popravljala po kuci, bila si gardener. Nista od usluga ne placam, radim sama jer - zelim. Tako je vec 14 godina. Nece zauvek biti tako, i ja cu izaci iz kuce kad odradim posao koji sam zelela (ako kosmos dozvoli, oduvek sam svesna da je ovaj put zeznutiji u smislu sto sad imam 40, a karijera mi je (opet) na nivou kao da imam 26). Sta da vam kazem, nisam feministkinja, ovo je bio moj izbor. Muzevljeva karijera je blistava, a meni deca nisu dosadila.
Postujem sve izbore i puteve drugih ljudi, ne mislim da je moj najsvetliji. Znam da se mnogi ne bi menjali , ali bilo bi cak i neposteno da ja vičem da sam feministkinja. Nisam, cak se cesto zezam da sam ‘the feminist nightmare.’