Baš sam o tome neki dan razmišljala. Iskreno, moje mišljenje trenutno je da bi rekla s vremenom, kad će se moć razgovarati s djetetom, da razumije zašto smo to napravili. Kad je premalo, ne bi, jer tada djeca gledaju sve crno i bijelo i ne bi voljela da krene to krivim smjerom. Trenutno razmišljam da bi zbog nekakve obiteljske anamneze. Duboko u sebi se malo i nadam da će do tad biti drugačija vremena i da će se neke stvari bolje prihvatiti.
Opet, s druge strane mogu ja sad pričati što bi i što ne bi. Kad dođe trenutak za to, mogu odlučiti totalno nešto drugo.
Za donaciju zna nekoliko ljudi, uža obitelj a ostali i ako pitaju to ćemo riješiti