Da, baš je brzo prošlo.

Razumijem te skroz Justme, i ja sam tako oduvijek sama u svemu. Jedino mužu kažem sve, ali to je zadnjih godinu dana, jel. Kumi kažem većinu stvari, ali i to sam počela tek nedavno. Dovoljno je reći da sam 2 godine bila u vezi sa zlostavljačem i da to nitko od mojih nije znao niti zna. Niti će znati. Muž zna pola priče, čisto zbog nekih mojih duhova koje sam donijela u vezu s njim pa sam morala nekako objasniti. Da ne ispadnem luđakinja sama od sebe.

Sa bratom i sestrom sam super ovako, čujemo se, obavezno se vidimo kad idem tamo.. Nismo bliski na onaj način da ću se ja njima obratiti kad imam neki problem, ali ni ne smeta mi jer znam da bi 100% napravili sve da mi pomognu u svakom trenutku. Mi smo isto različiti po osobnosti, brat i sestra su slični, a ja sam nekako svoja.