I ja bih rekla da je bolje. Odnosno, vidim na sebi koliko je meni bolje otkad pričam. Mi imamo običaj sjediti navečer do kasno i pričati o svemu i svačemu.. skoro svaki dan otkad sam se ovdje doselila. Dok nisam bila trudna, tako bi sjeli uz neko vino i cigare i samo pričali po 2,3 sata, bez tv-a, mobitela i drugih ometača razgovora. Sad je on nastavio sa ritualom, a ja pijem čokoladno mlijeko. Ali hoću reći, u tim razgovorima onda izađe i što možda inače ne bi, jednostavno dođe spontano u nekom trenutku. I toliko sam se navikla na to da sam baš tužna sad kad je na putu kad dođe večer. A nema ga 2-3 dana. Luđakinja, znam.