Online nastava

[sirius]

Prvi je problem to što se ne mogu- ili neće, rezultat bude isti, -svi pridržavati uputa. Niti svi roditelji, niti sva deca, niti svi nastavnici, spremači, direktori, itd. I tu je nedefinisana zona sankcija (ili ne?) za takve.
Što sigurno neće biti problem dok je kod vas takva epidemiološka slika. Ali bi se propusti brzo pokazali da je slika druga i drugačija, i mnogi u prosveti su svesni toga.

Drugo, ne verujem ni da se svi ostali sa posebnim veseljem vraćaju na posao. Vraćaju se da ne izgube posao, jednako kao što će uraditi i prosvetari ako budu naterani.
Sa razlikom što ostale profesije ne rade sa tuđom decom, već sa odraslim ljudima. Što ostale profesije, osim policije (koja je kod nas jedan od vektora širenja infekcije na lokalu :/) nisu vezane za sistem ustanova. Medicinske radnike mi je bezveze da pominjem, zar nije prilično normalno da oni ne obustavljaju rad u vreme epidemije osim ako dobiju bolovanje?
I ponoviću, problem je što se od prosvetara očekuje da ispoštuju protokole za koje nisu obučavani, i da prihvate rizike koje do sada nisu imali obavezu da prihvataju. Tebi je teško da postigneš online školovanje i radiš posao umesto prosvetara- sa pravom. Ali ni njima se ne mili da preuzmu način razmišljanja i ponašanje medicinskih radnika, jer je i to nova veština i nova odgovornost.

Na kraju, meni je grozna ideja priručnih kontejner škola i bolnica - sajamskih hala. Možda su u Dalmaciji ok, ali sama ideja o zimskoj učionici u kontejneru? Pa i onako im nekad zimi bude samo14-15 stepeni po učionicama ako je košava, na šta bi ličila nastava u kontejneru? Niti ga možeš lako i jeftino zagrejati niti lako provetriti. Sve se bojim da bi naši ulagali u neku kvalitetnu gradnju za tekve prilike :/. Meni recimo školovanje po svaku cenu nije tako uzbudljiva zamisao.

Na jesen ne očekujem da se reši ništa posebno, osim da bukne drugi talas, ako se ovaj sadašnji nekom magijom stiša, ali kod vas bi naravno scenario mogao biti puno bolji. Moj personalni plan je da se što više krećem na lokalu nakon završetka ovog online mučenja, i uz malo sreće pokupim virus pre drugih jesenjih viroza i cvetanja ambrozije. To bi me rešilo raznih dilema .

Moja baka je bila seoska uciteljica koja je opismenjavala narod nakon 2 svj.rata. Na selu , za vrijeme epidemija i gladi. Imala je 50 ucenika u mjesovitom razredu , a nakon jutranje smjene ucila je odrasle koji nisu zbog rata zavrsili skolu .
Ne samo da je ucila djecu nego ih je odgajala i hranila ponekad. Na sto smo mi to spali kad se struka koja je bila napredna, razumna i hrabra pretvorila u ekipu koja ne zeli raditi svoj posao jer ne zele obavljati mediciski posao? ! Koji medicinski posao tocno?
Ponavljam, mene nitko ne pita da li zelim raditi njihov posao. Mene nitko ne pita da li mogu raditi njihov posao. Mene nitko ne pita da li stignem raditi njihov posao. Mene nitko ne pita da li sam u samoizolaciji i imali se tko brinuti o djetetu ( i skoli) U drzavi gdje je obrazovanje obavezno. U zemlji gdje su nam kao djeca vazna njihovi ucitelji cvile od straha jer se ne zele vratiti u razred. I to u trenutku kad je u zemlji brojkom i slovom 7 novo dijagnisticiranih u 24 sata.